Правосудни инферно

Милан Благојевић

Данте Алигијери сматра се највећим италијанским пјесником средњег вијека, а његово најпознатије и највеће дјело је “Божанствена комедија”. Први дио тог епског спјева има наслов “Пакао” или изворно “Инферно”, приказан као лијевак који обликују девет концентричних кружница, као девет кругова пакла. У том паклу, кроз који нас проводи Алигијери, поредак је первертиран у сваком од девет кругова. Посматрајући и анализирајући задњих пет година рада ВСТС-а БиХ, не могу се отети утиску како и наше правосуђе, а са њим и друштво у цјелини, пролази кроз својеврсни веестесовски инферно. Кругове тог пакла, у нешто мањем броју од Алигијеријевих, желим приказати у овом тексту, јер се само помоћу њих може разумјети зашто смо доживјели безакоње ВСТС-а у најновијој афери “Поткивање”.

                

          Први круг представља чињеница да су предсједник и потпредсједник те институције судије општинских судова. Дакле, ми имамо первертиран поредак у којем један од тих ликова, Милан Тегелтија, каже да је завршио правни факултет, а од судијског стажа има три године у војном суду у периоду од 1998. до 2001, када ти судови практично и нису имали посла, док је друга особа, Ружица Јукић, основни студиј права завршила у 36. години живота и са само неколико година рада у општинском суду прошла је у ВСТС, поред толиких судија кантоналних судова у Федерацији БиХ. Сада такви кадрови одлучују ко ће бити судије наших врховних судова и тужиоци врховних тужилаштава, иако у свакој држави која почива на владавини права и професионалном знању, особе са оскудним професионалним биографијама никако не би смјеле одлучивати о тако важним питањима.

          Из таквог круга неминовно слиједи онај други веестесовски и Ружичин инферно, у којем је изграђена таква мрежа односа која разара правосуђе. Како другачије разумјети чињеницу да је Жељка Радовић, којој је ранији мандат у ВСТС-у истекао 18.2.2019. године, поднијела оставку на мјесто члана ВСТС-а да би обновила мандат главне тужитељице у Добоју, јер док су чланови ВСТС-а не могу бити бирани на руководне функције. Након што је 28.3.2019. поново изабрана за главну тужитељицу експресно је у априлу 2019. изабрана за чланицу ВСТС-а, јер су веестесовци, са све Ружицом и Тегелтијом на челу, претходно рекли да тај члан мора бити жена хрватске националности. Све то је управо Жељка, а њена кћерка је запослена у Тужилаштву БиХ, код Гордане Тадић, која је такође Хрватица, за чији избор на ту руководну функцију гласаше и Милан и Ружица и Жељка у јануару ове године.

          Из овако первертираног круга улазимо у трећи круг веестесовског инферна. У њему смо имали прилику да чујемо и видимо како нам 21.5.2019. године Милан Тегелтија јавно саопшти да је са оним Нермином Алешевићем наводно “само обавио разговор, рекао му да се ја не могу ни на који начин мијешати, те сам га, пред свједоцима, упутио да се писмено обрати ВСТС-у, како би се у ВСТС-у могле покренути одговарајуће процедуре...” Услиједи потом 23.5.2019. године филм “Поткивач” који необориво доказа у како незаконити контакт са странком се упустио Тегелтија, који Алешевићу приватно у кафани рече: “Ја сам у понедељак у Сарајеву, ти ћеш мени донијети то што имаш за Тужилаштво, број предмета па ћу ја видјети.”

          Кад сам од толиких судија у цијелој БиХ једини ја, својим новцем и возилом, отишао до Сарајева и поднио дисциплинску пријаву против Тегелтије, обавијести мене дисциплински тужилац ВСТС-а БиХ, актом број УДТ ДД 009691 19, да је извршио истрагу мојих навода и да је “утврдио да постоји довољно доказа да је Тегелтија починио повреду дужности, па је поднио дисциплинску тужбу 31.5.2019. године”.

          Дакле, надлежни дисциплински тужилац рече то што рече, али онда улазимо у четврти круг веестесовског инферна. У њему, каквог ли “чуда”, управо Ружица Јукић, са још двије чланице првостепене дисциплинске комисије, доноси рјешење којим експресно одбацује дисциплинску тужбу као наводно недозвољену и ради нешто што је класична злоупотреба положаја. Та злоупотреба, према слову закона, чини се кад службено лице у институцијама БиХ прекорачи границе својих овлашћења и тиме прибави другом корист (која не мора бити само имовинска). Како су те границе прекорачене у конкретном случају? У одговору на то питање најприје се мора рећи да свако, па и члан дисциплинске комисије ВСТС-а, кад одлучује у било ком предмету има право да само тумачи и примјењује закон. Другим ријечима, нико, па ни Ружица и првостепена дисциплинска комисија, нема право да створи своју норму и да ту норму примјењује умјесто законске. Уколико то учини, тиме прекорачује своје службено овлашћење. А Ружица је, са осталим чланицама комисије, управо то учинила, јер је створила своју норму, какве нема ни у једном закону, да предсједник ВСТС-а има слободу разговора с грађанима у погледу предмета који су на судовима и тужилаштвима. Кад се овако злоупотријеби власт, наравно да онда слиједи незаконит закључак да је недозвољена дисциплинска тужба против Тегелтије и тако му се омогућује да и даље буде предсједник ВСТС-а. Убрзо затим другостепена дисциплинска комисија, у којој је члан управо Жељка Радовић, одбија жалбу дисциплинског тужиоца и тиме затвара овај четврти круг правосудног инферна у којем је, како пренесоше медији а нико не демантова из ВСТС-а, одлука другостепене комисије донесена прегласавањем, будући да је судија Селим Карамехић гласао да се жалба дисциплинског тужиоца уважи, али су га прегласали Жељка Радовић и Драгомир Вукоје.

          Тиме је отворен простор за улазак у пети круг веестесовског инферна, који ових дана најављују Тужилаштво БиХ, предвођено Горданом Тадић, и Милан Тегелтија. Тужилаштво БиХ би својим кривичним истрагама да дисциплинује све који указују на очигледна кршења закона од стране ВСТС-а, а Тегелтија пријети приватним тужбама и кривичним и дисциплинским пријавама против свакога ко је указао на његово незаконито понашање у филму “Поткивач”. На тај начин Тегелтија само доказује, како с правом примијети професор Енвер Казаз, да је “себе изједначио са институцијом, а властиту вољу поставио као параметар друштвене расправе”. Ја бих овоме додао да се тиме заокружује савршена спирала веестесовског инферна, у којој нико разуман више не може очекивати да ће се наћи судије с петљом, које ће се тим истрагама и тужбама смјети одупријети када буду одлучивали у судском поступку по захтјевима Тужилаштва БиХ и Тегелтије.

          Видиш Ружице, кад се ствари одрађују на наведени начин, који сам овдје само сумарно изложио, онда то није позивање на закон, како ти невјешто покушаваш приказати нашој јавности, већ се тиме чини нешто што је најстроже забрањено не само дисциплински, већ и нормама кривичног закона. Наравно, ништа од овога ја не говорих теби, јер не вриједи. Умјесто тога, све ово рекох да би наша јавност знала, па нека она суди ко је у праву и ко би да свој правосудни посао ради по закону, а ко не.

          Кад своје очигледно неправо не може да одбрани силом аргумената, Ружица онда прибјегава нападима на Канцеларију високог представника у БиХ и мене лично, како би збунила наше људе и тиме што више замела трагове сопствене незаконите работе. Ружице, ја никада нисам оптужен нити осуђен за било какво кривично дјело нити било какав озбиљан прекршај. Ја сам, Ружице, што ниси рекла у твом саопштењу, прошао провјеру за судију и то најприје 2009. године када сам именован од ВСТС-а за судију Општинског суда у Травнику, а затим и 2012. када сам именован за судију Окружног суда у Бањалуци. Зар мислиш да би ВСТС толико погријешио да мене именује на те функције да сам био оптужен, а камоли осуђен за било какво кривично дјело или озбиљан прекршај. Наравно да не би, као што не само ВСТС већ ни било ко други не може снагом аргумената и доказа (не снагом медијске помпе) довести у питање моје судијско поштење и рећи да сам ја за мојих више од 18 година судијског стажа икада судио муфте, одрађујући посао за било кога или да сам као човјек могао утицати на било ког носиоца власти да нешто незаконито учини или не учини и да то буде у моју корист. Стога ти не служи на част што ме желиш приказати насилником и криминалцем, а то што радите ти, Тегелтија и ваши ко зна који компањони није достојно једног судије.

Др Милан Благојевић, судија Окружног суда у Бањалуци

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана