ПОГЛЕДИ Москва бира - благостање или рат

Јосеп Борељ
ПОГЛЕДИ Москва бира - благостање или рат

Јесу ли санкције против Русије корисне? Да, оне већ снажно погађају Владимира Путина и његове саучеснике, а њихов утицај на руску економију ће временом расти. Наше мјере су сада усмјерене на скоро 1.200 појединаца и 98 субјеката у Русији, као и на значајан број сектора руске привреде. Санкције су усвојене у координацији са чланицама групације Г7, а чињеница да је више од четрдесет других земаља (укључујући и традиционално неутралне земље) усвојило исте или предузело сличне мјере повећава њихову ефикасност.

До краја 2022. године, смањићемо увоз руске нафте за 90 одсто и убрзано смањујемо увоз гаса. Ове одлуке нас постепено ослобађају зависности која је дуго кочила наше политичке одлуке упркос агресивности Владимира Путина.

Он је вјероватно мислио да се Европа неће усудити посегнути за санкцијама управо због своје енергетске зависности, но то није најбезначајнији од многих погрешних прорачуна руског режима током овог сукоба. Наравно, тако брзо одвикавање од руске енергије такође ствара озбиљне потешкоће за многе земље ЕУ и за више привредних сектора, али то је цијена коју морамо платити за одбрану наших демократија и међународног права, и подузимамо неопходне кораке да се с тим проблемима носимо уз пуну солидарност.

Неко ће можда упитати да ли ове санкције заиста имају утицаја на руску економију? Једноставан одговор је - да. Иако Русија извози много сировина, нема другог избора осим да увози многе производе високе додане вриједности које сама не производи. За све напредне технологије, Русија зависи од Европе 45 одсто, од Сједињених Америчких Држава 21 одсто, у поређењу са само 11 одсто зависности од Кине.

У намјенској индустрији, која је кључна у контексту рата у Украјини, санкције ограничавају капацитет Русије за производњу прецизних пројектила као што су "искандер" или "КХ101". Готово сви страни произвођачи аутомобила такође су се одлучили повући из Русије, а мали број аутомобила руских произвођача ће се продавати без ваздушних јастука и аутоматских мјењача.

Нафтна индустрија трпи не само усљед одласка страних оператера, већ и усљед отежаног приступа напредним технологијама, као што је хоризонтално бушење. Могућност руске индустрије да нове бушотине споји на ток ће вјероватно бити ограничена. Коначно, како би одржала ваздушни саобраћај, Русија ће морати приземљити већину својих авиона ради кориштења резервних дијелова да би остали могли да лете. На то све треба додати и губитак приступа финансијским тржиштима, искључење из великих глобалних истраживачких мрежа и огроман одлив мозгова.

Што се тиче алтернативе коју Кина нуди руској економији, она је у стварности ограничена, посебно за високотехнолошке производе. Кинеска влада, која је веома овисна о свом извозу у развијене земље до данас није помогла Русији у премоштавању санкција Запада. Кинески извоз у Русију је пао у складу са извозом западних земаља.

Хоће ли ови крупни и растући ефекти навести Владимира Путина да преиначи своје стратешке прорачуне? Вјероватно не у блиској будућности: иза његових поступака не стоји првенствено економска логика. Међутим, присиљавајући га да бира између маслаца и оружја (војне индустрије и цивилних добара), санкције га затварају у обруч који се постепено стеже.

Што се тиче утицаја ових санкција на треће земље, посебно афричке земље, које зависе од руске и украјинске пшенице и гнојива, јасно је на коме је одговорност у смислу кризе у снабдијевању храном. Наше санкције ни у којем облику нису усмјерене на извоз руске пшенице или гнојива, док црноморска блокада и разарања узрокована руском агресијом спречавају Украјину да извози своју пшеницу. Ако се појаве такви проблеми, повезани са нашим санкцијама, спремни смо да успоставимо одговарајуће механизме за њихово рјешавање. Обавијестио сам своје афричке колеге о томе и замолио их да не насједају на неистине руских власти о нашим санкцијама.

Прави одговор на потешкоће на свјетским тржиштима енергије и хране јесте престанак рата. То се не може постићи прихватањем руског диктата, може се постићи само повлачењем Русије из Украјине. Поштовање територијалног интегритета држава и неприбјегавање употреби силе нису западни или европски принципи, то су темељи укупног међународног права, које Русија безобзирно гази. Прихватање таквог понашања би значило увођење закона џунгле на глобалном нивоу.

Супротно ономе што смо, поприлично наивно, мислили прије само неколико година, економска међузависност не подразумијева и аутоматску пацификацију међународних односа. Зато је транзиција ка Европи као сили, на коју позивам од почетка свог мандата, императив. Суочени са инвазијом на Украјину, почели смо да прелазимо са намјере на дјела и показали да, када је испровоцирана, Европа може одговорити. Пошто не желимо да ратујемо са Русијом, тренутно тежиште нашег одговора су економске санкције. Оне већ почињу да дјелују и све више ће у наредним мјесецима.

Јосеп Борељ, високи представник за спољну политику и безбједност ЕУ

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана