Подвале под теоријом подвале

Милан Тегелтија

Удружење независних интелектуалаца Круг 99 из Сарајева издало је 22.10.2019. саопштење под насловом "Опасне подвале о нацији" као реакцију (оспоравање) на мој ауторски текст

 "Агресивна псеудограђанизација је негирање грађанских права", објављен у дневном листу "Глас Српске" 12.10.2019. године.

Овај текст Удружења Круг 99 до те мјере представља научну подвалу, да нужно захтијева да на њега одговорим. Ако у тексту занемаримо персонална етикетирања и политички набој, те га посматрамо искључиво са становишта његове основне тезе и њене аргументације, долазимо до науци неприхватљиве искључивости, засноване на "условно говорећи" само једној страни медаље.

Основна теза која се може ишчитати кроз ово оспоравање мога текста Круга 99 је тврдња да држава па тиме и држављанство грађанима те државе даје нацију, коју они без државе немају. (...а шта ћемо са Курдима, Палестинцима и иним народима без државе ..?) Оваква теза, у овом оспоравању, није историјски, правно нити социолошки одржива.

Наиме, аутори овог текста, ваљда рачунајући на популистички набој и недовољно знање оних којима је текст у ствари упућен, подваљују под општим појмом нације искључиво оно што се у политичкој и правној теорији назива "политичка нација", свјесно игноришући оно што се у политичкој и правној теорији назива појмом "етничка нација", која је сасвим сигурно, зашто то не рећи, старија од политичке нације.

Етничка нација је извор народног колективитета. Она почива на поријеклу, традицији, језику, култури и свему оном што један народ разликује од другог и тиме га чини препознатљивим и јединственим у односу на друге народе.

У политичкој и правној теорији појам нација није једнозначан и дефинише се на оба ова начина, зависно од, не само политичко-правног него чак и језичког тумачења појма нација на одређеном географском подручју. За географско подручје источне Европе на којем лежи Босна и Херцеговина, појам нације се тумачи у смислу "етничке нације" за разлику од подручја нпр. Сјеверне Америке у којем се појам нације тумачи као појам "политичке нације".

Како се БиХ не може просторно и географски истргнути из подручја коме географски припада, тако се ни језичка значења и тумачења појма нација не могу истргнути из контекста подручја којем припада.

Међутим, шта је то специфично за БиХ када је појам нације у питању?!

Сходно Уставу БиХ који је консезуалног карактера и као такав дио Дејтонског мировног споразума, појам нације је експлиците уставно дефинисан и то у смислу "етничких нација" (Срби, Хрвати, Бошњаци и остали). Устав БиХ, напротив, не препознаје појам политичке нације "босанске нације" третирајући је евентуално под појмом "остали".

Према томе, дефинисање појма нације у Босни и Херцеговини није препуштено правним и политичким теоријама, него је то питање експлиците дефинисано Уставом БиХ.

Нације се сходно Уставу БиХ дефинишу на бази етничких а не политичких нација и на основу таквог дефинисања етничких нација успоставља њихову конститутивност (градивно ткиво) у темеље Босне и Херцеговине.

Деетнизирање нације и делегитимисање конститутивности народа у БиХ, како је то урађено у овом тексту Удружења Круг 99, ударац је на сам темељ дејтонске Босне и Херцеговине уграђен у њен Устав.

Оспоравање је то права грађана БиХ на национални идентитет, онако како га они сами доживљавају, а које право им је загарантовано Уставом БиХ.

Национални идентитет се не може декретом октроисати, како то сугерише овакав један текст. Национални идентитет има и своју историјску и личну димензију, која почива на поријеклу и осјећају припадања одређеном колективитету.

Свако наметање у том контексту представља врло опасну тенденцију и нужно рађа отпор, који не може имати добру перспективу.

Теза у том тексту која је такође врло интересантна и, најблаже речено спорна, је да је држава БиХ старија од својих народа и да је због тога она носилац суверенитета самостално и независно од својих народа који чине њено становништво и њихове државотворне воље.

Према овом мишљењу држава постоји као некакав посебан наднародни ентитет, већа је од народа који јој дају државност и егзистира самостално и независно од воље народа који чине њено становништво.

Државу као појам неспорно чине три елемента, територија, становништво и ефективна власт. Према томе, оваква теза је у ствари скраћивање државних атрибута и свођење појма државе искључиво на један атрибут државности, на територију, што је апсолутно неодрживо и неисправно поимање државе, јер основни смисао демократске државе је да она егзистира зарад и у корист свога становништва (народа), а не становништво (народ) због државе.

Са друге стране, у оваквој тези се може назрети и оспоравање етничког поријекла конститутивних народа у БиХ, што је једнако опасно са становишта поштовања идентитетских права грађана у БиХ.

На крају морам истаћи да оваква теза о грађанској држави са оваквом аргументацијом, у ствари једнако делегитимише конститутивност народа у БиХ (етничку сложеност), као и структуралну сложеност БиХ (енитетско устројство БиХ) .

Оваква теза се због тога у својој бити може посматрати као позив на уставну реконструкцију БиХ, како у њеном етничком тако и у структуралном смислу и то њеним свођењем на централизовану и монолитну државу. Према томе овакав позив на псеудограђанизацију БиХ у ствари представља само средство ка остварењу таквој једног политичког циља.

И како сам то већ рекао, оваква теза представља интелектуалистичку агресију на право грађана БиХ на национални идентитет загарантован Уставом БиХ инкорпориран у форми конститутивности у темеље БиХ као структурално и етнички сложене државе.



Овај текст Удружења Круг 99 до те мјере представља научну подвалу, да нужно захтијева да на њега одговорим. Ако у тексту занемаримо персонална етикетирања и политички набој, те га посматрамо искључиво са становишта његове основне тезе и њене аргументације, долазимо до науци неприхватљиве искључивости, засноване на "условно говорећи" само једној страни медаље.

Основна теза која се може ишчитати кроз ово оспоравање мога текста Круга 99 је тврдња да држава па тиме и држављанство грађанима те државе даје нацију, коју они без државе немају. (...а шта ћемо са Курдима, Палестинцима и иним народима без државе ..?) Оваква теза, у овом оспоравању, није историјски, правно нити социолошки одржива.

Наиме, аутори овог текста, ваљда рачунајући на популистички набој и недовољно знање оних којима је текст у ствари упућен, подваљују под општим појмом нације искључиво оно што се у политичкој и правној теорији назива "политичка нација", свјесно игноришући оно што се у политичкој и правној теорији назива појмом "етничка нација", која је сасвим сигурно, зашто то не рећи, старија од политичке нације.
Етничка нација је извор народног колективитета. Она почива на поријеклу, традицији, језику, култури и свему оном што један народ разликује од другог и тиме га чини препознатљивим и јединственим у односу на друге народе.
У политичкој и правној теорији појам нација није једнозначан и дефинише се на оба ова начина, зависно од, не само политичко-правног него чак и језичког тумачења појма нација на одређеном географском подручју. За географско подручје источне Европе на којем лежи Босна и Херцеговина, појам нације се тумачи у смислу "етничке нације" за разлику од подручја нпр. Сјеверне Америке у којем се појам нације тумачи као појам "политичке нације".
Како се БиХ не може просторно и географски истргнути из подручја коме географски припада, тако се ни језичка значења и тумачења појма нација не могу истргнути из контекста подручја којем припада.

Међутим, шта је то специфично за БиХ када је појам нације у питању?!
Сходно Уставу БиХ који је консезуалног карактера и као такав дио Дејтонског мировног споразума, појам нације је експлиците уставно дефинисан и то у смислу "етничких нација" (Срби, Хрвати, Бошњаци и остали). Устав БиХ, напротив, не препознаје појам политичке нације "босанске нације" третирајући је евентуално под појмом "остали".

Према томе, дефинисање појма нације у Босни и Херцеговини није препуштено правним и политичким теоријама, него је то питање експлиците дефинисано Уставом БиХ.

Нације се сходно Уставу БиХ дефинишу на бази етничких а не политичких нација и на основу таквог дефинисања етничких нација успоставља њихову конститутивност (градивно ткиво) у темеље Босне и Херцеговине.

Деетнизирање нације и делегитимисање конститутивности народа у БиХ, како је то урађено у овом тексту Удружења Круг 99, ударац је на сам темељ дејтонске Босне и Херцеговине уграђен у њен Устав.

Оспоравање је то права грађана БиХ на национални идентитет, онако како га они сами доживљавају, а које право им је загарантовано Уставом БиХ.
"Агресивна псеудограђанизација је негирање грађанских права", објављен у дневном листу "Глас Српске" 12.10.2019. године.

Национални идентитет се не може декретом октроисати, како то сугерише овакав један текст. Национални идентитет има и своју историјску и личну димензију, која почива на поријеклу и осјећају припадања одређеном колективитету.
Свако наметање у том контексту представља врло опасну тенденцију и нужно рађа отпор, који не може имати добру перспективу.
Теза у том тексту која је такође врло интересантна и, најблаже речено спорна, је да је држава БиХ старија од својих народа и да је због тога она носилац суверенитета самостално и независно од својих народа који чине њено становништво и њихове државотворне воље.

Према овом мишљењу држава постоји као некакав посебан наднародни ентитет, већа је од народа који јој дају државност и егзистира самостално и независно од воље народа који чине њено становништво.
Државу као појам неспорно чине три елемента, територија, становништво и ефективна власт. Према томе, оваква теза је у ствари скраћивање државних атрибута и свођење појма државе искључиво на један атрибут државности, на територију, што је апсолутно неодрживо и неисправно поимање државе, јер основни смисао демократске државе је да она егзистира зарад и у корист свога становништва (народа), а не становништво (народ) због државе.

Са друге стране, у оваквој тези се може назрети и оспоравање етничког поријекла конститутивних народа у БиХ, што је једнако опасно са становишта поштовања идентитетских права грађана у БиХ.

На крају морам истаћи да оваква теза о грађанској држави са оваквом аргументацијом, у ствари једнако делегитимише конститутивност народа у БиХ (етничку сложеност), као и структуралну сложеност БиХ (енитетско устројство БиХ) .

Оваква теза се због тога у својој бити може посматрати као позив на уставну реконструкцију БиХ, како у њеном етничком тако и у структуралном смислу и то њеним свођењем на централизовану и монолитну државу. Према томе овакав позив на псеудограђанизацију БиХ у ствари представља само средство ка остварењу таквој једног политичког циља.

И како сам то већ рекао, оваква теза представља интелектуалистичку агресију на право грађана БиХ на национални идентитет загарантован Уставом БиХ инкорпориран у форми конститутивности у темеље БиХ као структурално и етнички сложене државе.

Милан Тегелтија, предсједник Високог судског и тужилачког савјета БиХ, предсједник Високог судског и тужилачког савјета БиХ

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана