Књижевна трибина о српском језику у републичкој библи

Глас Српске 12.10.2007 00:00

Српском језику припада сав штокавски дијалекат, хрватски језик је кајкавски и чакавски дијалекат, и не постоји ниједан други језик на подручју БиХ, Србије, Хрватске, Црне Горе, подвукао Петар Милосављевић

БAЊA ЛУКA - Књижевна трибина "Путеви србистике" одржана је прексиноћ у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске. Готово два сата о коријенима српског језика говорио је професор филолошких наука Петар Милосављевић из Новог Сада. Он је питања и проблеме идентитета српског језика и српске књижевности детаљно објаснио у новообјављеним књигама "Идеје југословенства и српска мисао" и "Српско питање и србистика" у издању ИК "Логос" из Ваљева које је, такође, прексиноћ представио у Бањој Луци. Ове књиге говоре и о српским писмима, као односу филологије и политикологије, као и о српској етничкој и вјерској посебности. - Српском језику припада сав штокавски дијалекат, хрватски језик је кајкавски и чакавски дијалекат, и не постоји ниједан други језик на подручју БиХ, Србије, Хрватске, Црне Горе. Писма српског језика су ћирилица и латиница, а српском језику припада ијекавица и екавица - подвукао је Милосављевић. Хрвати су, према његовим ријечима, прихватили да говоре српским језиком када су прихватили да говоре штокавски дијалекат, ијекавског изговора. Он је подсјетио да је први то учинио Људевит Гај, 1835. године, па се деценијама водила дискусија, јер су се многи Хрвати бојали да прихватање српског води ка декроатизацији хрватског. Милосављевић је истакао да је основа свих хрватских правописа, "Хрватски правопис" Ивана Броза, с краја 19 вијека. - У предговору те књиге пише "на корпусу дјела Вука Стефановића Караџића и Ђуре Даничића, по главним правилима за ијекавско нарјечје...." Дакле, све је српско само је име правописа хрватско - подсјетио је Милосављевић. Он је подсјетио да је Иван Броз умро млад и није завршио рјечник хрватског језика. Његов ујак кајкавац Фрањо Ивековић довршио је рјечник 1901. године. Милосављевић је истакао да је тај рјечник обиман, добар, али прављен на корпусу дјела Вука Караџића. - То се у свијету нигдје не ради. Они су "протурили" глас да су хрватски вуковци, јер су поштовали Вукове мисли и идеје, а филолози их нису заустављали, јер су имали некакав интерес, или су се плашили - истакао је Милосављевић. Он је рекао и да је Ивековић на питања зашто је тај рјечник хрватски, одговарао да је то зато што су га правили Хрвати. - Да су га правили Срби био би српски - био је Ивековићев одговор. Милосављевић је подсјетио и на догађаје из 1945. године, када је у Матицу Српску уписано 4.000 нових чланова, поред постојећих 2.000 чланова, а ради смјене руководства. - Нову власт слушало је ново руководство Матице Српске и направило новосадски договор, едицију српске књижевности у 100 књига у којој постоје стара и нова књижевност, дубровачке књижевности нема, а народна се приказује као српско-хрватска књижевност - подсјетио је Милосављевић. Он је рекао да је изучавањем историје српске књижевности прије Другог свјетског рата јасно да наша књижевност има четири дијела, и то народну књижевност, стару књижевност, средњу књижевност, тј. дубровачку и нову књижевност. - Све што важи за Европу, треба да важи и за нас. Нема народа у Европи који се дијели по вјери - истакао је Милосављевић и додао да европска правила иду Србима у корист. Он је навео примјер да Нијемаца има три вјере, али језик којим говоре зове се њемачки, тако Пољака има двије вере и говоре пољски језик. - Вук је говорио да Срба има три закона, а сви су говорили српски језик, и данас сви на овом подручју говоре истим језиком и разумију се, али га називају по својој вјери - истакао је Милосављевић. Он је рекао да се за српски језик бори само научним аргументима, а држи европских правила. О животном дјелу Петра Милосављевића говорио је прексиноћ виши асистент са Филозофског факултета у Бањој Луци Душко Певуља. Б. ВЕЛЕНДЕЧИЋ ПОДСТAНAРИ - Посматрајући српски језик као зграду, ми Срби можемо слободно рећи да смо били власници зграде, а данас смо подстанари у тој истој згради - рекао је директор Народне и универзитетске библиотеке Српске Ранко Рисојевић. Он је додао да је овакво хаотично стање повод за књижевне вечери и разговоре о српском језику. Најавио је да ће ускоро бити организовано књижевно вече на којем ће говорити проф др Милош Ковачевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.