Парада хипокризије у Хирошими

Ниво лицемјерја којим су биле испуњене изјаве лидера и финални комунике достигао је невиђене размјере. Уколико су учесници самита вјеровали да ће њихове антируске поруке наштетити угледу наше земље, онда су се преварили - њихова русофобична представа постала је још један пластичан примјер њихове властите кратковидости, себичности и двоструких стандарда.

Почнимо од изабраног мјеста за састанак. Цијели цивилизовани свијет видио је посјету америчког предсједника Џоа Бајдена Хирошими као историјску прилику да се Вашингтон искрено извини јапанском народу за резултате својих “нуклеарних експеримената” у два јапанска града. (Подсјетимо да је, према различитим процјенама, у тренутку експлозије у Хирошими умрло од 70.00 до 100.000 људи, у Нагасакију око 70.000, а укупан број жртава које су накнадно умрле од радијацијске болести износи више од 500.000). Умјесто тога, амерички лидер је оставио сљедећи запис у књизи посјетилаца Меморијалног музеја мира: “Нека приче у овом музеју подсјете све нас на нашу посвећеност изградњи мирне будућности. Наставимо заједно напредовати ка дану када ћемо коначно и заувијек ослободити свијет нуклеарног оружја. Чувајте вјеру!”

Не звучи као извињење, а камоли покајање.

“Адут”

Генерално, тема нуклеарног оружја није најјача страна у реторици Запада. Њихов главни, како они то сматрају, “адут” је “поштовање” принципа транспарентности. Заиста, европске нуклеарне државе редовно објављују податке о броју бојевих глава које имају у свом арсеналу, али ти подаци су углавном фиктивни или врло условни и не могу се провјерити. У стварности западне престонице осјећају се потпуно слободним у свом дјеловању - на примјер, Велика Британија је недавно подигла ограничење за нуклеарне бојеве главе за више од трећине и најавила смањење нивоа транспарентности у нуклеарним питањима. Чудно је, али нико не види пријетњу у овим акцијама Лондона.

Русија, са своје стране, приступа нуклеарним пословима с највећом одговорношћу - ми стално ажурирамо податке о нашем арсеналу, обавјештавајући о томе и руске грађане и међународну заједницу. Одржавамо највиши степен “транспарентности” колико то допуштају безбједносни разлози.

Исто важи и за биолошко оружје. У финалном комуникеу самита Г7 земље учеснице су лицемјерно потврдиле да се придржавају Конвенције о биолошком и токсичном оружју, која забрањује развој, производњу, набавку, трансфер, задржавање, складиштење и употребу таквог наоружања. Како онда објаснити акције Сједињених Држава, које распоређују војне биолошке лабораторије широм свијета, укључујући и оне у близини руских граница? Откривене информације о заједничким пројектима Кијева и Пентагона о развоју биолошког оружја очигледно су биле толико незгодне за Сједињене Државе да ни Русија ни Кина још нису добиле одговор на службене захтјеве да се разјасни природа активности украјинских биолошких лабораторија.

Враћајући се на Конвенцију, занимљиво је напоменути да се Русија дуги низ година залаже за усвајање универзалног правно обавезујућег протокола са ефикасним механизмом за верификацију биолошког и токсичног оружја, док су управо САД оне које блокирају ову иницијативу све од 2001. године. У том случају, под чиме је то Вашингтон поставио потпис у комуникеу из Хирошиме?

Састанци Г7 су првобитно били замишљени као механизам координације који би омогућио водећим земљама са економске тачке гледишта да ускладе своје принципијелне ставове о питањима свјетских агенди. Чему је то служило? То је помагало да се­ свијет учини предвидљивијим и сигурнијим. Сада је ова организација потпуно деградирала и претворила се у извор глобалне нестабилности, стварајући нове линије подјеле у међународним односима својим антируским - као и антикинеским - изјавама.

Фиксација

Очигледна је болесна фиксација земаља чланица Г7 на конфронтацију са Русијом. Акције које оне предузимају одавно су се претвориле у осмишљен систем, у којем Вашингтон даје тон. Неодговорно понашање западних земаља, које води само деградацији глобалног нивоа безбједности, већ је довело до страшних посљедица по цијели свијет, а прије свега по грађане тих истих земаља, чије су владе коначно изгубиле било какву везу са интересима сопственог становништва.

У ствари, поставши сједиште за планирање мјера колективних санкција, Г7 је “успјела” у томе да планету прогута прехрамбена и енергетска криза. Ограничења која намећу против руских ресурса поткопавају темеље тржишног функционисања свјетске економије, противрјече нормама Свјетске трговинске организације и међународног права. При томе, од препрека у снабдијевању руским прехрамбеним производима највише пате оне земље којима су они најпотребнији.

Постало је очигледно да пумпање Кијева оружјем, што је инспирисано “водећим” државама свијета, фактички означава увлачење Запада у директан сукоб са Русијом, али мало ко говори о огромном финансијском притиску на буџет ових земаља, јер су оне присиљене да повећају војне трошкове.

Учесници самита Г7 често другима држе предавања о важности живљења у складу са “демократским вриједностима”. Али из неког разлога они се ријетко сјећају да су сами изградили властито благостање на рачун потлачених народа, чија су права била досљедно кршена, а понекад -  као у случају аутохтоног становништва Сједињених Држава и Канаде - чак је и дошло до геноцида. У суштини, земље Г7 су историјски колонијалне и предаторске силе, чија природа моћи остаје непромијењена до дан-данас. Војне интервенције широм свијета, економске санкције, свеприсутна корупција, лажљива пропаганда - како се све то односи на поштовање људских права и придржавање неолибералних вриједности?

Представа западњака у Хирошими је завршена, али се аплауз не чује. Јер претварање, обмана и демонстрација само да други виде, када је јасно да сам глумац не вјерује у оно што говори, то никада неће импресионирати гледаоца. Морате очарати властитим примјером - ако већ намећете демократију, онда морате искрено вјеровати у њу и неумољиво слиједити њене принципе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.