Одговор Игору Калабухову
Дипломате су навикнуте на дјеловање унутар оквира нијанси и пажљиво бираног језика. Због тога смо често предмет критика, али је то и даље нужност у нашем раду. Од нас се тражи да немамо политичке преференце и да покушамо разумјети и уважити сва виђења. Мало гдје је то од такве важности као што је то случај у Босни и Херцеговини.
Међутим, када је ријеч о недавним иступима Руске Федерације и њеног представника у Босни и Херцеговини Игора Калабухова, дошло је вријеме да се отворено говори. Неправедни агресорски рат Русије на Украјину не само да поткопава европску сигурносну структуру, већ је и у супротности с темељним принципима међународног права, укључујући Повељу УН. Неколико дана након инвазије на Украјину, чланице Генералне скупштине УН су огромном већином гласале за осуду поступака Русије. За земљу која се оправдано поноси својим доприносом ослобађању Европе од зла нацизма током Другог свјетског рата, чини се да данашња Русија заборавља да је Нирнбершки процес дефинисао завјеру и вођење агресије као “најтежи међународни злочин”. Водећи агресорски рат против Украјине и проводећи оно што према свим доказима указује на ратне злочине, Русија је на погрешној страни историје. Нема те пропаганде која то може прикрити.
Недавно је амбасадор Калабухов написао осврт за “Глас Српске” у којем је од земаља западног Балкана тражио да “пажљиво размисле” о чланству у ЕУ, оптужујући ЕУ за “моралну и институционалну деградацију”, као и за “неоимперијалистички курс”. Одбацујемо ове оптужбе и прикривене пријетње. ЕУ је унија заједничких темељних вриједности које су демократски и самостално одлучиле да заједнички јачају кроз блиску међусобну сарадњу.
Државе чланице се не морају увијек нужно слагати. На крају крајева, мото Уније је “Уједињени у различитости”. Међутим, чињеница да се наших 27 држава чланица једногласно усагласило с увођењем пет свеобухватних пакета санкција Русији, као јасан сигнал да ова незаконита агресија долази са значајним посљедицама. Чињеница да је тако брзо донесена одлука о овим санкцијама и помоћи Украјини, укључујући и војну помоћ, такође је знак да је ЕУ научила лекције из грешака из прошлости, укључујући и оне у Босни и Херцеговини деведесетих.
Украјина је демократски одабрала тежње ка европској будућности. Године 2019., 73 одсто украјинских бирача изабрало је Володимира Зеленског, човјека који је у својој глумачкој каријери претежно користио руски језик прије него је ушао у политику и Јеврејина који је изгубио чланове породице у Холокаусту, чији се дјед борио да ослободи Европу од нацизма. То је човјек за којег Русија тврди да тлачи оне који говоре руски и чију земљу треба денацифицирати. Цинична је и срамотна пропагандна кампања коју Русија користи против суверене нације у прилог агресорском рату. То није неоимперијализам, већ истински империјализам најтрадиционалнијег типа.
Земље западног Балкана имају јасан избор. Придружити се Унији вриједности у којој се поштује и штити различитост или се сврставати са свјетским аутократијама. ЕУ је изграђена око заштите вјерских, културних права и идентитета појединца. Прихватити европски идентитет не значи замијенити постојеће идентитете, већ их надопуњавати. Никога се не присиљава на придруживање ЕУ. Избор је искључиво на овом региону и властима које бирају. Имајући у виду да истраживања јавног мнијења у Босни и Херцеговини редовно показују да више од три четвртине становништва заговара улазак у ЕУ, став јавности по овом питању је јасан.
Данас ће у Босну и Херцеговину допутовати предсједник Европског вијећа Шарл Мишел. Он је још један у низу највиших званичника ЕУ који ће је посјетити с намјером да пронађе начине да јавну подршку за ЕУ претвори у конкретан напредак по кључним реформама, нужним за будуће чланство ове земље.
Реформе су неопходне за економско и политичко учешће сваке земље у Унији. Будући да су мир, стабилност и просперитет широм европског континента темељни принципи ЕУ, наставићемо да подржавамо ове реформе и регион из позиције највећег инвеститора, партнера и донатора.
Реформе које чине дио процеса приступања ЕУ ће доказано унаприједити квалитет живота људи на западном Балкану, како се то већ претходно десило у свим земљама које су приступиле ЕУ. Домаћи лидери требају да искажу храброст да преточе тежње својих грађана у конкретна дјела.
И да се никада не заборави - када су у питању историја и вриједности, јасно је ко је на правој, а ко на погрешној страни историје.
Пишу: Јохан Сатлер, шеф Делегације и специјални представник ЕУ у БиХ и Кристин Тудик, амбасадорка Француске у БиХ
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
