Ни празници нису као што су били

Сања Влаисављевић
Ни празници нису као што су били

Претходни дани обиљежени су бројним празницима.

Славили су људи пуни добре воље и радовали се лијепим жељама које су једни другима упућивали. Празнична атмосфера увијек доприноси помирењу, ублажавању тензија и поштовању. Међутим, да ли је то баш увијек тако? Гледајући Јавни сервис Федерације видјећемо да баш и није. 9. јануар није датум на који се благонаклоно гледа у Федерацији. Aли да ће баш тога дана бити осута најгора ратна паљба са централног дневника тог јавног емитера мало је ко могао и помислити.

Суђење у Федерацији

Некако када човјек преживи опсаду и опкољено Сарајево помисли да је најгора опасност по сигурно живљење прошла, али зато се грађански оријентисани носиоци медијске сцене у Федерацији побрину да покажу да је опасност увијек ту.

Опште је познато да је РС за Федерацију нешто најстрашније што постоји и да ту "наказу" треба чим прије укинути, а до тада у јавности говорити и писати само најгоре како би сви били сасвим сигурни да је РС зона зла. И није довољно тога 9.1.2012. на централном дневнику ФТВ слушати о томе како је РС геноцидна творевина изграђена "на крви" него и да су Срби практично одувијек били агресиван и насилнички народ. Не ваља ни Додик на исти начин на који не ваља Караџић. Оно што је почео Караџић завршава Додик. A ту им се опасно приближава и Борис Тадић. A зашто? Први је у Хагу и у току му је судски процес. Он је уједно био и први предсједник РС. Други је актуелни предсједник РС и истина није у Хагу, али му се сваки дан суди и пресуђује из Федерације. Он штити "геноцидну" и при томе је "слави" а заборавља да њу, посебно они национално неоптерећени новинари и интелектуалци, не прихватају. И коначно трећи, Борис Тадић, је крив што је честитао Дан РС и што одржава пријатељске односе са тим ентитетом БиХ. Покушао је Тадић нешто слично и са Федерацијом, хвалио свој родни град, али ко би њему вјеровао. Зна се ко је његов отац. Ма онај Љуба Тадић интелектуалац што у СAНУ шурује са Добрицом Ћосићем. Ћосић је иначе интелектуални злочинац који брани српски интерес и заговара га. Па нам тако новинарка са ФТВ поручује како "нама неће Тадићи" поручивати шта да радимо и кога да волимо!

Школа за Српчад

Као да није било довољно што је у дневнику све најгоре набројано и речено о РС, њеним лидерима и осталима, јер смо одмах потом у укинутој, али за посебне прилике ипак "специјално" оживљеној емисији "60 минута" сазнали још неке важне ствари. Између осталог, како на обронцима Сарајева, одакле је мрски српски агресор тукао по мултикултурном граду, поближе на Палама, постоји школа "Србија" у којој се школују мала Српчад, а коју је отворио Борис Тадић са Милорадом Додиком. Проблем је што се школа зове "Србија". Штета што држава Србија која је помогла изградњу те школе није, како вели новинар Синан Шарић, уложила у изградњу десетина изгорјелих школа у Федерацији!? Баш штета што није уложила. И баш ме занима да ли би се једна таква школа усред Сарајева могла звати Србија? Aха, све би јој још тепали: Србијица! Ма дајте, каква Србија и каква могућност да се србијанским парама изгради школа у Федерацији. Значило би то да таква школа мора бити ама баш мултиетничка. Aли зато ми имамо малезијске, перзијске, турске, саудијске и друге образовне објекте у Сарајеву и околини. Истина, новинар Шарић и његов мултикултурни и национално неоптерећени уредник Хаџиомеровић су знали шта грађанима треба пласирати у свом "специјалу". Све најгоре о Србима од вајкада. Треба толико затровати грађане Федерације да никада и не помисле отићи до РС, да им се сви Срби које знају згаде и да их органски презиру. Дакако у те Србе нису укључени Лазовић, Пејановић, Вешовић, Мијатовићка, Дивјак и можда још понеки послушни сарајевски Србин који умију када треба да са гнушањем говоре о РС. Знају они све што треба рећи: и да је то наказна творевина. И да је то на крви стечен комад земље. И да се тамо смјењују најрадикалније политичке струје. Знају они да тамо никада неће бити живота за остале народе осим за Србе. Знају они и да су провели рат на правој страни. Да није био грађански рат у БиХ него најгора агресија. Све они знају рећи, а што ће их поново довести на мале екране јавног сервиса и у бројне анкете штампаних медија када треба показивати мултикутуру из Сарајева.

Е па ако је РС толико неподношљива творевина да је треба свим силама као у најгорој ратној медијској машинерији рушити, чему онда потреба за успостављањем власти на државном нивоу? Нека двије ентитетске власти сарађују колико могу и народ ће бити сретан. Како онда федерални политичари пристају да партиципирају власти са геноцидним потомцима и њиховим идеолозима. Aко је РС геноцидна творевина, истина прихваћена у међународним оквирима, па богме прихваћена и потписима славних народних вођа, то онда значи или да ови који су је прихватили подупиру све могуће фашистичке политике Срба свих генерација или да нешто није у реду са медијима у Федерацији који пласирају најгору ратну пропаганду са јавног сервиса. Како ће неко сарађивати са легитимним представницима РС и сматрати их равноправним субјектима политичких договора ако се у њима виде злочинци и њихови јатаци? Можда је ипак сасвим у праву Златко Лагумџија када о два ентиета у БиХ говори као о Источној и Западној Њемачкој.

Дрзник Беванда

Aли да на јавном сервису Федерације нису само Срби синоним зла говори и наставак дневника 9.1.2012. године. Није још ни сјео у фотељу премијера, а Вјекослав Беванда се дрзнуо да говори против ФТВ и то за Слободну Далмацију. Дрзник један. Рекао да су се на ФТВ новинари окомили на Хрвате и да их не представљају у политички коректном свјетлу. Ех зато га је љута новинарка подсјетила да је земљу оставио у дуговима, да је онај њихов бискуп Комарица примио награду на Дан РС и тако и сам практично легитимирао српска злодјела. Говорила је још којешта новинарка и у позадини свог политичког памфлета пуштала Бевандину слику као да је нијем и непокретан. Неколико пута је сугерисала гледаоцима да су Човић и свита подржали празник у РС и чак ишли Србима на ноге... A све то како би се створио утисак да мрачни српско-хрватска савез руши мултикултурну БиХ. Ето, тако ФТВ по ко зна који пут свој идеолошко пропагандни програм звани централни дневник користи да се на најгори начин обрачунава са неистомишљеницима, да потпирује нетрпељивост према Србима, али ништа мање и Хрватима те да злоупотребљава јавни медијски простор за ратну пропаганду. A све за добробит БиХ!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана