Право на рад

Глас Српске

Пише Бранка СТЕВAНДИЋ

ИМПРОВИЗAТОРСКО снимање студентских филмова утемељено на ентузијазму младог и школованог кадра са Aкадемије умјетности у Бањој Луци обиљежило је протеклу деценију у српској кинематографији са ове стране Дрине. Ново доба почело је прошле године када је одобрено милион и по марака из буџета Републике Српске за снимање филма "Свети Георгије убива аждаху". Тада је рођена нада да ће у буџету Републике Српске и у будућности остати скромна ставка за финансирање филма. Искуства из окружења су поучна. Земље у окружењу, па чак и Федерација БиХ, годишње расписују јавне конкурсе за суфинансирање филмова. У комшијској Хрватској прошле године је одобрено преко седам милиона марака за снимање десет филмова, а о филму се размишља као о вриједном извозном производу културе. У ФБиХ је уз помоћ Фондације за кинематографију Сарајево (ФБиХ), која је основана још 1999. године, снимљено преко петнаест играних филмова бх. аутора, од којих су многи овјенчани вриједним међународним наградама. У овој години је кинематографија ФБиХ из ентитетског буџета "припомогнута" са два милиона марака. Највише новца предвиђено је за суфинансирања домаћих филмских остварења - 900 хиљада марака за дугометражне игране и 200 хиљада за анимиране филмове. С по 100 хиљада марака биће суфинанцирани документарни и кратки играни филмови и израда сценарија, док ће за промоцију домаћег филма на неколико фестивала у свијету и у земљи бити издвојено 220 хиљада марака. Закон о филмској дјелатности Републике Српске, чије је доношење у току, требао би јасно дефинисати начин финансирања филма и расподјелу новца за филм у Српској. Без закона нема напретка ни у чему, па ни у филму. Његово доношење је неопходно, јер је стасала критична маса нове генерације школованих филмаџија који имају знање и идеје. Недостаје им искуство и "вјетар у леђа". Неколицина ће вриједно искуство стећи учествујући у снимању филма "Свети Георгије", али овај велики филм само ће појачати њихову глад да се окушају сами у стварању покретних целулоидних слика. На помоћ спонзора, који се руководе искључиво бројкама, не могу рачунати. Ријетко ко ће се одлучити на ризик финансирања првенца нашег филмског редитеља, кад ће сигурну зараду остварити на неком народњачком концерту. Тужно, али реално. Шта онда преостаје нашим младим и школованим режисерима, драматурзима, монтажерима, глумцима...? Да се аргументовано боре за своја права? Па, логично. Само напријед. Запамтите, тражите само право на рад.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана