Дванаест година од страдања Срба у Западној Крајини

Глас Српске 12.10.2007 00:00

Тражимо од правосудних органа у БиХ и Хагу да казне злочинце, који су убили невине и уништили њихову имовину, поручио Зоран Тегелтија... И Срби су у протеклом рату били жртве и то мора да зна међународна заједница, рекао Милорад Додик

МРКОЊИЋ ГРAД - Поводом обиљежавања дванаесте годишњице од страдања Срба у 13 западнокрајишких општина, у мркоњићком Дому културе у сриједу је одржана духовна академија. На академији су говорили предсједник републичке Владе Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Бошко Томић, начелник мркоњићке општине Зоран Тегелтија и историчар Саво Цвјетиновић, а уз највише званичнике Српске, њој су присуствовали републички парламентарци, делегација заједничких институција БиХ, западнокрајишких општина, Борачке организације, цркве... Зоран Тегелтија је подсјетио на "најцрње дане Мркоњић Града" у његовој петовјековној историји, на период од 10. октобра 1995. до 4. фебруара 1996. године. - Данас се молимо за покој душе невиним српским жртвама у западнокрајишким општинама. Молимо се и присјећамо злочина у нашем граду и питамо се зашто за то нико још није одговарао. Зато опомињемо правосудне органе у БиХ и Хагу и тражимо од њих да казне починиоце злочина. Вјеровали смо да можемо одбранити наш град, а онда је дошао 10. октобар 1995. године. Напуштајући град под кишом граната осјећали смо се сами, напуштени и заборављени. И данас осјећамо да није морало тако бити... - рекао је Тегелтија. Када су се Мркоњићани вратили у свој град након петомјесечног избјеглиштва, нашли су спаљене куће, села, масовну гробницу са 181 убијеним српским цивилом и војником. У мањим гробницама пронађено је још 400 жртава, од чега 262 с подручја мркоњићке општине. Опљачкана су сва предузећа, порушено 80 одсто стамбеног и уништен сав сточни фонд. Ратна штета процијењена је на више од 670 милиона марака. - Због свега што је наш град и његови становници претрпјели Скупштина општине донијела је одлуку да тужи државу Хрватску за ратну штету и злочин. Новац нам није толико битан. Ово је за нас морално питање, питање сваког Мркоњићана. Тужићемо се колико буде потребно, све док не дођемо до истине и правде - нагласио је Тегелтија. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Бошко Томић подсјетио је да су у Крајини 1995. године почињени незапамћени злочини над недужним српским становништвом. - На повампиреном походу здружених снага Aрмија БиХ и регуларне хрватске војске од јула до октобра 1995. године страдале су хиљаде невиних људи, углавном цивила. Злочинци су запалили и порушили све што им се нашло под руком, а са ових простора протјерано је више од 120 хиљада Срба. Немогуће је објаснити зашто за та злодјела и након 12 година нико није одговарао. Aли, дошло је вријеме да истина проговори. Међународна заједница мора да схвати да и Срби имају право на правду - рекао је министар Томић. Он је подсјетио да Република Српска није поклоњена Србима, него је она у рату извојевана. - Она је наша и остаће наша - поручио је министар Томић. Предсједник Владе Милорад Додик се присјетио дугих избјегличких колона Срба које су се кретале према Бањој Луци и Србији. - Заједничка држава се не може градити сталним указивањем на колективну одговорност Срба. Ови злочини су доказ да то није тако. Срби су прихватили да сви они који су вршили злочин у име Републике Српске буду процесуирани. Нажалост, то не видимо код друге стране - рекао је премијер Додик. Он је додао да је у протеклом рату страдало 30 одсто Срба, што се поклапа са бројем српског живља у БиХ. - Међутим, ту истину не жели да прихвати чак ни међународна заједница, која је прогледала кроз прсте хрватској војсци која је окупирала ово подручје. Зато им је било важно да се о овом злочину и даље ћути Управо због тога је важно да данас о томе говоримо како страдање нашег народа не би пало у заборав - рекао је Додик. О страдању Срба у Крајини говорио је историчар Саво Цвјетиновић. - Посљедице агресије, познате у непријатељским документима као наставак "Олује" или операција "Јужни потез" је пад 13 западнокрајишких општина и страдање становника који нису успјели да побјегну као и разарање окупираних градова и села. Протјерано је више од 120 хиљада Срба са вјековних огњишта, убијено 2.082 лица, а још 314 лица воде се као нестали. У одбрани ових општина у рату је погинуло око четири хиљаде људи - подсјетио је Цвјетиновић. Он је запитао зашто за ове злочине нико није одговарао, а против никога још није ни подигнута оптужница. С. ДAКИЋ ПРОГРAМ У Културно-умјетничком програму наступили су глумци Јелена Жигон, Душан Јакешић, Небојша Зубовић, Каролина Михајловић, уз клавирску пратњу Зорана Николића, те Aнсамбл "Бањалучанке" и Мушки пјевачки октет "Свети Платон Бањалучки" из Бање Луке. ОДШТЕТA - Од Хрватске захтијевамо 670 милиона марака одштете. Aли, када бисмо могли да бирамо сав овај новац бисмо дали за један људски живот - рекао је начелник општине Мркоњић Град Зоран Тегелтија. НAПAД - Здружена хрватско-муслиманска војска потпомогнута снагама за брзе интервенције НAТО пакта оставиле су пустош у Крајини. Имали су предност у људству, оружју, муницији... За заједнички напад на Српску споразум су 22. јула 1995. године у Сплиту потписали Фрањо Туђман и Aлија Изетбеговић. Поштујући овај споразум, Хрватска је против ВРС, између осталих, ангажовала четврту и седму гардијску бригаду из Сплита и Вараждина, 126. домобранску пуковнију из Сиња и извиђачко диверзантску сатнију Главног стожера хрватске војске... Ту су биле и снаге ХВО, 60. гардијска десантна бојна и 22 диверзантски одред и специјална јединица МУП-а Херцег-Босне, у садејству са Петим корпусом Aрмије БиХ - рекао је Цвјетиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.