Куда иде човјечанство
Данас човјек посједује више моћи него икада до сада, а осјећа се несигурније него икада раније.
Овај несклад између осјећања моћи и осјећања несигурности ствара "нову културу глобалне структуре моћи" с новом филозофском и културном аутентичношћу, идеолошком и политичком транспарентношћу и новом правном и моралном флексибилношћу, што тражи нову доктрину и стратегију преживљавања човјека.
Нарастање ауторитарног популизма и пандемија "ковида", а потом и рат у Украјини, увела је човјечанство у дубоку кризу с много неизвјесности и страха од сиромаштва и нестајања човјечанства, што је отворило врата великој економској, финансијској, политичкој и моралној кризи на самом почетку 21. вијека.
Излаз из ове мултипликоване кризе тешко је одредити и предвидјети у којем ће се правцу кретати човјечанство до краја овог миленијума.
Оно што се може сматрати сасвим сигурним јесте то да ће нови технолошки процеси који су утемељени на развоју нових технологија, биотехнологије, нанотехнологије, нових материјала, ИТ технологија, вјештачке интелигенције (АИ), компјутерских алгоритама, произвести нову драматичну способност дизајнирања нове глобалне производне структуре с новим факторима производње и новим културним, друштвеним, моралним и политичким глобалним стандардима.
Ове глобалне структурне промјене захтијевају нову доктрину међународних односа у овом миленијуму.
Стварањем "контролних мрежа" путем брзих интернетских веза са централизованим центрима за управљање кризама, стварају се "паметне мреже" које укључују контролу високих технологија и извора енергије, енергетски интернет (ЕИ), интернет ствари (ИоТ), што захтијева "нови кључ технолошког развоја", нови концепт "јавне политике" и стратегију "креативне привлачности". У овим процесима инхерентно се ствара унутрашња компатибилност интереса између државе, друштва и тржишта што креира модел "одговорног и напредног капитализма" унутар којег се артикулише "доктрина креативне модерности" отварајући нову визију човјечанства у овом миленијуму.
Помјерајући фокус у међународним односима од "заједничких пријетњи" ка "заједничким интересима", "доктрина креативне модерности" дефинитивно отвара могућности излаза из ове кризе.
"Доктрина креативне модерности" у моделу одговорног и прогресивног капитализма темељи се на "атрактивности" досегнутог технолошко-економског развоја и транспарентности политичког система демократске државе. Та моћ која се манифестује као привлачност досегнутог степена технолошког развоја, економског и финансијског тржишта, оствареног степена еколошке очуваности окружења и социјалне сигурности становништва, оствареног нивоа заштите права и слобода човјека и мањинских група и заштите интелектуалног власништва, израста у централни фокус нове културе глобалне структуре моћи у 21. вијека.
Доктрина креативне модерности води друштво у нову унутрашњу динамизацију, која отвара нови простор за креативну глобалну сарадњу између јавног и приватног сектора и креативну унутрашњу сарадњу између државе и друштва, гдје не остаје много простора за ауторитарну геополитику ривалства и сукоба у 21. вијеку. Мир и стабилност немају алтернативу.
Атрактивност нове културе глобалне структуре моћи у концепту одговорног и прогресивног капитализма, произилази из остварене унутрашње компатибилности између националне сигурности државе, јавног интереса грађана и профитног интереса капитала (тржишта). Ова унутрашња интересна компатибилност чини одређујућу кохезивну силу нове глобалне структуре моћи, из које израста глобална кооперативна култура као нова глобална агенда јавне политике.
Безбједност би требало да буде израз институционалне власти, а не средство за одржавање било које странке или појединца на власти. Опасност је тамо гдје је безбједносна политичка моћ изнад закона. Озбиљна је само она политика која у својим темељима има уграђену етику. Поштење је најбоља политика.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
