Највећи дио производа "Приједорчанке" проналази пут до Сједињених Aмеричких Држава, Чешке, Словачке, Њемачке и земаља региона, а ускоро ће своје мјесто имати и на руском тржишту
ПРИЈЕДОР - До краја ове године запослени у Фабрици за прераду воћа "Приједорчанка" требало би да прераде 13 хиљада тона разног воћа.
Ово је за наш лист изјавила службеник за односе с јавношћу у овом приједорском предузећу Љиљана Вукелић и оцијенила да су задовољни резултатима рада у овој години.
У протеклој сезони, додала је, прерађено је око хиљаду тона вишње, извјесне количине малине, кајсије, клеке, дрењка, дуње, зове, те више од пет тона шљиве и крушке.
- У наредном периоду очекујемо знатно смањење прераде јабуке, а након тога слиједи и заустављање погона за производњу концентрата у наредних двадесетак дана - рекла је Вукелићева.
"Приједорчанка" тренутно запошљава 55 радника, а у сезони се у погонима фабрике нађе и више од стотину.
Највећи дио својих производа извозе у Сједињене Aмеричке Државе, Чешку, Словачку, Њемачку, Хрватску, Словенију и Србију. Има наговјештаја да ће производи ове фабрике ускоро своје мјесто наћи и на руском тржишту.
Вукелићева је подсјетила да ће се сљедећих неколико мјесеци прерада базирати на дестилерији и на сортирању сувих шљива и дубоко замрзнутих производа.
Готово све количине јабуке и крушке "виљамовке" ове године су највећим дијелом пристигле са плантажа "Aгроимпекса", из Градишке, а откупљиване су и са осталих подручја.
Коначно је успостављена сарадња и са домаћим произвођачима. Ипак, највеће количине вишње и шљиве су увезене.
Тренутни послови тичу се промоције финалних производа "Приједорчанке", односно девет природних воћних ракија. Намјера је да се пласирањем овога производа на домаћем и иностраном тржишту креира врхунска домаћа робна марка.
- Све више почињемо размишљати и о екологији. Тврдим да смо једини у БиХ који посједујемо котловницу за биолошки отпад - истакла је Љиљана Вукелић и навела да су, изградњом ове котловнице, престали са употребом угља, чиме се смањила количина токсичних материја у природи.
Д. БУЛИЋ
