ИДЕ ГАС Слава бијегу и бјежању

Жена му је тамо и умрла, па је Андрићу боравак тамо постао одвећ болан. Кућу је оставио општини, а тамо су, желећи сачувати умјетнички дух који се око ње већ створио, Зуку Џумхуру понудили да он у тој кући живи. Зуко је рекао: “Ко сам ја да живим у кући Иве Андрића?!”.

Фамозни предговор

Добро то звучи, али опет, тешко да је ико симболички више заслужио да ту живи од Џумхура. Лако је претпоставити да ни Андрић не би мислио превише друкчије. Уосталом, он је својим фамозним предговором на неки начин увео Џумхура у књижевност. Прво издање “Некролога једној чаршији”, прве Зукове књиге објавила је сарајевска “Свјетлост” 1958. године. На почетку књиге објављен је предговор из пера Иве Андрића. Андрић предговоре иначе није писао тако да је ово својеврстан изузетак у његовој библиографији, још значајнији и знаковитији знамо ли да се заправо ради о предговору за један литерарни првенац. Овако каже Андрић: “Прва помисао која се јавља пред овом прозом јесте: да ће ауторов стил морати да има нешто од његове цртачке вештине. И та помисао не вара. И овде линија, гола и тврда, полази са неочекиване тачке, иде право и круто, чини вам се да ће тако и у том правцу ићи до унедоглед, али се одједном негде ломи и неочекивано закреће куд никад помисао не би. (…) Ова проза је заиста епиграматична и блесковита као карикатура или скица из сликаревог путничког блока. (…) Узмите је и ви у руке и читајте је! Она то заслужује. Читајући је, путоваћете по ћудљивом реду вожње, али занимљивим путевима, а за вођу и ненаметљивог тумача имаћете једног уметника живог духа и богатог срца.” Да, жив дух и богато срце, како је то генијално примијетио Андрић, кључне су ријечи Џумхуровог умјетничког свијета.

На мртвој стражи

“Град зелене браде” први је текст, први путопис, прве Џумхурове књиге и изврстан примјер, урнек, Џумхуровог списатељског умијећа. Џумхур ту пише о Почитељу, а текст је уз Андрићев “На камену”, у Почитељу најљепша посвета том граду мрком и дотрајалом. Џумхуров текст заправо је низ скица и мисаоних бљесака, кратка аутентично Џумхуровска биљешка о магичном граду на мртвој стражи мртвих царевина. Након овог пролошког записа слиједи цијели низ једнако сјајних путописа. Комбинујући чудесно богату ерудицију и стил који као да је настао стапањем сликарског талента и големог дара усменог казивача Џумхур пише, рецимо, о Јуксек-Калдрми, стрмом истанбулском сокаку и посљедњој махали Европе. Путопис чији наслов носи цијела књига говори о Истанбулу, а Џумхур неће заобићи ни, примјера ради, Једрене или Јерусалим. С појавом Зуке Џумхура овдашња ће путописна књижевност добити јединственог аутора, модерног и аутентичног, писца који је и дан-данас кад је о путописима ријеч непревазиђен. Џумхур је спретан с ријечима, но дио посебности “Некролога једној чаршији” крије се и у његовим цртежима. Андрић је у свом предговору записао да Џумхурова поређења задивљују и љепотом и тачношћу те је навео примјер кад Џумхур упоређује старог калуђера са огромним црним словом испалим из Библије. Сликовитост Џумхуровог пера и вјештина његовог киста напајају се са истог извора. Сам је уосталом казао: “Само се слике дуго памте, а ријечи већ сутрадан промијене свој ред”.

Градови

Осим Коњица (у којем је рођен 1921. године и гдје је по властитој жељи укопан) и Херцег Новог (у којем је умро двадесет и седмог децембра 1989. године), неизоставан град у Џумхуровој биографији је и Београд. Џумхуров отац Абдуселам службовао је, наиме, у Београду као имам те је у овом граду Зуко живио од дјетињства. У Београду се Зуко Џумхур и школовао, апсолвирао право и студирао на ликовној академији те се најприје прославио као карикатуриста “Политике”. Због оне антологијске карикатуре на којој иза Марксових леђа на зиду стоји Стаљинов портрет заволио га је, кажу, и Тито. Зуко се, међутим, и с Титом шалио. Са супругом Везиром био је једном приликом на вечери с Титом и Јованком Броз. “Знате ли Ви, друже Тито, шта је рекла моја мајка Васвија кад сте се Ви оженили?” питао је Зуко Тита. Тито је, наравно, казао да не зна. “Нека у овој држави има неко старији и од Тита!” рекао је Зуко, а Маршал се гласно насмијао. У Београду је Зуко Џумхур био један од живућих градских симбола. Познато је како је управо он заслужан за поновно оживљавање легендарне Скадарлије. Момо Капор често истиче Зукину неуобичајену лежерност и оригиналну умјетност живљења, а на једном је мјесту о Џумхуру записао и ово: “Чега год се дотакао, постајало је уметност. Нацртана на салвети, на платну, на папиру или оно што је написао или доживео, пропагирајући свој приватни стил живота, на који су се сви лепили као мушице.”

Генијалност и таленат

Прије него је постао препознатљив као писац, Џумхур је био чувен као сликар и карикатуриста, а радио је и као новинар. Након “Некролога једној чаршији” услиједиле су и књиге “Писма из Азије” те “Ходољубља”, а након смрти Џумхурове “Свјетлост” му је објавила изабрана дјела у седам томова. Џумхурова се умјетничка свестраност, међутим, дотакла још неких медија. Био је и сценограф те костимограф, затим телевизијски аутор, ликовни критичар, а можда је још и најважније издвојити Џумхуров сценаристички рад. Он је, наиме, написао сценарије за филмове Боре Драшковића и Мирзе Идризовића “Хороскоп” и “Мирис дуња”. Био је свестран радник који је правио разлику између рада и тешког рада: “Само један лијек постоји и пали против тешког рада. Лијек је бијег. Ја цијели живот бјежим, у путовања, у путописе, у сликарство и читање. А бјежим и у алкохол, не кријем то. Ја сам ти чувени бјежач. Бјежим и славим бијег и бјежање. Зато смо и измислили умјетност, да се имамо гдје склонити од тешка живота и још тежег рада”. Не би ипак било погрешно рећи да је Зуко Џумхур изнад свега био ходољубац и хедониста. Његови живот и дјело потврђују ону гласовиту досјетку Оскара Вајлда: “Сву своју генијалност уложио сам у живот, у дјело сам уложио само таленат.” Она четири стиха којих се Џумхур сјетио “на гробу Хафизовом” могу бити епитаф и њему самом:

“Накуц’о се чаша, напев’о песама,

Напио се раја са медних усана,

Где је наш’о сласти, ту јој није прашт’о,

Сад гори л’ му душа - барем знаде зашто.”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.