ИДЕ ГАС Осамдесет година одсудног пробоја

То је битка у којој је био рањен партизански врховни командант, битка у којој су се нацисти можда и највише него икад приближили могућности да униште партизански покрет, али су партизани успјели да направе одсудан пробој из њиховог обруча. А можда и кључни јунак тог пробоја био је "својеглави и непослушни пролетерски командант" Коча Поповић.

Артиљерац

Коча Поповић родио се у Београду четрнаестог марта 1908. године од оца Александра и мајке Руже рођене Здравковић. Његова је породица поријеклом цинцарска. Дјетињство је Коча провео у Швајцарској школујући се на француском језику у католичким самостанима у Женеви и Лозани. То је исти онај период током којег је у Швајцарској, а највише у Женеви, боравио и млади Хорхе Луис Борхес. Да ли је аргентински младић можда у својим шетњама сусрео дјечака Кочу? Можда. Било како било, још као дјечак Коча Поповић је пропутовао цијелу Швајцарску пјевајући својим дјечачким сопраном соло арије на мисама у црквама, а 1921. године, по повратку у Југославију уписао се у београдску ИИИ мушку гимназију. Матурирао је 1926, а након матуре одлази на одслужење војног рока у Сарајево, у школу официрског кадра, у артиљеријске јединице. Године 1928. одлази у Париз на студије правних наука. Након завршене прве године напушта право зарад филозофије. За вријеме студија филозофије највише се интересује за психоанализу и ради на промовисању Фројдових идеја у Француској. Своју стваралачку авантуру Коча продубљује пјесничком активношћу. Заједно са Александром Вучом, Оскаром Давичом, Душаном Матићем, Миланом Дединцем, Марком Ристићем и другима учествује у оснивању чувеног београдског надреалистичког алманаха "Немогуће".

Устанак

Након паришких студија филозофије одлази у Франкфурт на шестомјесечни студијски боравак у већ славни Институт за социјална истраживања. Одмах по повратку у Београд почетком 1933. године бива ухапшен. Приликом хапшења полиција му одузима париске рукописе (студије о марксизму и психоанализи) који му никад нису враћени нити пронађени. Тако их неповратно губи. Укључује се у КПЈ настављајући упоредо књижевни и револуционарни рад. Био је ухапшен због писања и растурања летка против краља. Коча је био изванредан памфлетист и полемичар: његови ондашњи текстови против Милоша Црњанског и Исидоре Секулић нису ни данас изгубили своју ироничну жаоку.

У јулу 1937. године Коча Поповић одлази у Шпанију и прикључује се интернационалним бригадама. Прво је био обичан борац, затим артиљеријски инструктор, онда официр у батерији те начелник штаба артиљеријске дивизије. На крају је постао командант дивизиона. Коментаришући свој ратни учинак на арагонском фронту Коча је једном рекао: "Постигао сам некакве резултате, али никад нисам имао срећу да у топове ставим гранате које би биле сасвим истог калибра". Године 1939. Коча се преко Француске враћа у Југославију и исте године потврђује своју ренесансну ширину: објавио је, наиме, заједно са Звонимиром Рихтманом превод књиге Алберта Ајнштајна "О специјалној и општој теорији релативитета". Послије нацистичке окупације одмах се прикључује устанку. Прво је био командант Посавског одреда (имао је ратно име Пера Посавски), 21.12.1941. у Рудом постављен је за првог команданта Прве пролетерске бригаде, био је члан АВНОЈ-а од првог засједања, члан предсједништва АВНОЈ-а од другог, а рат је завршио као командант 2. армије. Био је увијек гдје су борбе биле најжешће, укључујући поменуту битку на Сутјесци. Његова круцијална улога у том тренутка овјековјечена је и у сјећањима мајора Дикина из британске војне мисије при Врховном штабу: "Као командант 1. дивизије, са својим сигурним инстинктом и муњевитим схватањем ситуације, Коча Поповић је одједном осетио слабу тачку у обручу немачког окружења северно од Сутјеске и непосредно је допринео нашем спашавању... Поповић је био усамљен вук, самотан човек, с ретким тренуцима неопрезности. Имао је примесе војног генија и мржње према рату. Био је опрезан у склапању пријатељстава и бранио је са врашком вештином тотално поштење ума и срца".

Политичар

Од ослобођења до 1953. био је начелник генералштаба ЈНА, а од 1953. до 1965. био је савезни секретар за иностране послове и шеф југословенске делегације на засједањима УН. Политичка каријера Коче Поповића текла је још извјесно вријеме узлазном линијом. Био је потпредсједник Републике, члан Предсједништва ЦК СКЈ те члан предсједништва СФРЈ. Но у новембру 1972. године Коча Поповић поднио је оставку на све функције. У исто вријеме то су учинили и Марко Никезић те Латинка Перовић. Тако се Коча Поповић из свијета политичке буке и бијеса повукао у волтеровско обрађивање властитог врта. Изјавио је једном приликом како уз читање велико задовољство налази и у класичној музици, нарочито у раним италијанским класицима попут Вивалдија и Бокеринија. Магазин "Интервју" објавио је 1984. године чланак "Коча Поповић, ћутљиви свједок сукоба на књижевној љевици". Кочин одговор завређује да буде цитиран у цијелости, његова телеграфско-лаконска форма јест бременита значењем. Реаговање се састојало од тек једне реченице: "Како то да аутор није успео да смисли ништа паметније и актуелније као објашњење једне ћутљивости?". Испод је стајало "С поштовањем, Коча Поповић, Београд". Исте године, тридесетог јула, у листу "Књижевна реч" објављен је сепарат "Песнички, филозофски и полемички текстови Коче Поповића". Сепарат је припремио Гојко Тешић. Било је то прво цјеловитије представљање умјетничког стваралаштва Коче Поповића иза Другог свјетског рата. Бертолд Брехт је у разговорима с Валтером Бењамином једном приликом казао како му се чини да би било неумјесно или недостојно да је Конфучије написао трагедију, а Лењин роман. Чини се да је желио рећи како за политичара књижевност (односно умјетност уопште) није нешто есенцијално. Чини се да је Коча Поповић морао изаћи из политике да би опет могао бити схваћен као умјетник.

Пред крај живота је Коча поново био свједок злог времена. Говорио је о погубности национализма. Умро је усред крвавог пира распада Југославије: двадесетог октобра 1992 - на годишњицу ослобођења Београда, свог родног града. Умро је тамо гдје се и родио обишавши у међувремену читав свијет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.