ИДЕ ГАС Ликови дјечије радости

 Мухарем Баздуљ
ИДЕ ГАС Ликови дјечије радости

Један популаран амерички сајт објавио је неки дан списак најважнијих годишњица из области културе које треба обиљежити предстојеће године.

Списак почиње са седмим јануаром, осамдесетом годишњицом смрти Николе Тесле, а наставља се различитим јубиларним годишњицама повезаним са Џенис Џоплин, Паблом Пикасом, Блезом Паскалом, Маријом Калас и инима. Ипак, у контексту предстојећих новогодишњих празника, нарочиту ми је пажњу привукао датум 16. октобар 2023, односно стота годишњица важног догађаја који се десио 16.10.1923.

(Успут буди речено, друга важна стогодишњица у наредном октобру је стота годишњица пропасти Турског царства.)

Петак као изузетак

Тог шеснаестог октобра, дакле, Волт Дизни и његов брат Рој основали су компанију "Браћа Дизни". Волт, познатији од два брата, је рођен 5. децембра 1901, а умро је 16. децембра 1966. Данас средовјечни људи, чије је сентиментално васпитање у вези са југословенским временом, памте Дизнија и његове анимиране јунаке првенствено везано за новине и стрипове и припадајуће им издаваче са подручја Србије: београдску "Политику", "Дечије новине" те новосадски "НИШРО Дневник".

Хроничару који ово пише најважнији је био "Политикин забавник". То су биле прве новине због којих сам ишао на киоск, због којих сам петак одвајао од осталих дана, а у складу са слоганом: "Сваки петак - изузетак".

Никад ни прије ни касније - па чак ни кад сам лично почео писати за новине - нисам журио до трафике с таквом страшћу као касних осамдесетих у петак ујутро. Устајао сам раније због "Забавника". А чини ми се да сам га као десетогодишњак почео куповати због Дизнија, због она четири каиша Микија Мауса на посљедњој страници. На првој унутрашњој страници био је, наравно, Паја Патак. Но "Забавник" сам, наравно, наставио куповати због других ствари. Ипак, за дизнијевце је "Политика" имала специјално издање, чисто стриповски "Микијев Забавник". Ово је већ био медиј што је искључиво служио за упознавање са Микијем и Пајом те уживање у њиховим авантурама. Мики живи у Микивилу са својом вјереницом Мини, са нећацима Мићом и Тићом, са пријатељем Шиљом, а прави фанови познају и Хорација и Белку. Паја Патак живи у Патковграду, вјереница му је Пата, а бројем нећака шије Микија; тројица су: Раја, Гаја и Влаја. Вози раздрндани ауто с регистрацијом 313, стриц му је Баја Патак, најбогатији патак на свијету, који богатство дугује свом срећном новчићу. Баја је, знамо, фамозно шкрт, а његово богатство угрожавају непринципијелни богатун именом Варалић те зла чаробница Мага Врачевић. "Микијев Забавник" излазио је сваке седмице, а "Микијев Алманах" (за који по сјећању не могу поуздано рећи да ли је излазио у Горњем Милановцу или у Новом Саду) једном мјесечно. Алманах се одликовао дужим епизодама, а први је увео и такозване приче са више завршетака које су дјецу училе о суштинској релативности постмодерне нарације, а да нису морали читати Џона Фаулса. Но Дизнијев уплив на ондашња дјетињства није био искључиво стриповски. Београдска издавачка кућа "Вук Караџић" објавила је едицију "Чудесни светови Волта Дизнија", а те четири књиге биле су најбоља могућа дјечија литература: плава (Свет маште) доносила је најбоље свјетске бајке, наранчаста (Приче из разних земаља) била је понешто путописна као што је црвена (Свет нових границе) била историјска, док је зелена (Тајни живот животиња) била нека врста укњиженог "Опстанка". У оно вријеме у Југославији дјеца нису превише вољела ТВ инкарнације Дизнијевих јунака. Њихова територија је био стрип, а ТВ-у су боље одговарали Штрумпфови, Сноркијевци, Бипсићи и слична створења.

Идеал дјетињства

Дизнијеви јунаци припадају свијету дјетињства на другачији начин него неки други ликови из стрипа и анимираних филмова. Кад дјетињство прође, њима се као одрасли заправо ријетко враћамо. Има код Дизнијевих ликова нешто што призива колективну наклоност. И то није једина униформизација у вези са дјетињством. Дјечија склоност свакојакој униформизацији је толико очигледна да се једино русоовском апотеозом дјетета може објаснити чињеница да ова склоност углавном остаје непримијећена. Готово нико изузев Кундере није писао о опасностима инфатокрације, о опасностима идеала дјетињства наметнутог човјечанству. Скоро свако дијете које нема нешто што сви његови вршњаци имају удариће у плач или деструкцију колико год му то нешто било суштински непотребно. Дјеца су по природи униформна. Феномен Дизни је необјашњив без дјечије склоности масовној адорацији. Каже се да је Волт Дизни умјетник среће. Сито, ситуирано и задовољно дијете није проблем развеселити.

За разлику од "Симпсона" или "Саут парка" свијет Дизнијевих ликова ни по чему се не наслања на свијет одраслих. Можда понајбољи доказ суштинске припадности Дизнијевих јунака свијету претпубертетске дјеце јест њихова бесполност. Мики и Паја не могу никако имати жене, само вјеренице; не могу имати синове, само нећаке. Немају чак ни родитеље, Паја има само стрица. То је бесполни свијет, без полног задовољства и репродукције, свијет претпубертета, свијет што сличи на бизарно остварење неких погледа из Толстојеве Кројцерове сонате.

Мики Маус на ћирилици

Марко Јеличић, новинар и публициста изузетно упућен у присуство Дизнијевих ликова у Југославији, наводи да је Мики Маус у Краљевину Југославију стигао веома брзо након дебија у Америци: "Први биоскопски филм са Микијем стигао је у Београд 1930. године, а њујоршка премијера је била у новембру 1928. године".

Он наводи како му је глумац Власта Велисављевић (рођен 1926. године) причао о популарности Дизнијевих ликова у Београду тридесетих година прошлог вијека. На трагу рата са Америком, у Београду под влашћу нациста су Дизнијеви стрипови забрањени. Крај рата, међутим, каже се у једном тексту Би-Би-Сија на српском, није аутоматски значио и повратак Дизнија. Доласком комуниста на власт и окретањем Југославије ка СССР-у, објављен је рат против стрипа као медија, који се сматрао шундом и капиталистичком литературом. Ипак, након резолуције ИБ-а ситуација се мијења. Наводно је и сам Јосип Броз Тито био фан Паје Патка. Углавном, у неком тренутку су Дизнијеви стрипови у Југославији наводно били једина његова издања на ћирилици.

Стотину је година, дакле, прошло откад су браћа Дизни основала своју компанију. Свашта се у тих стотину година десило, државе су настајале и пропадале, али је присуство Дизнијевих јунака у дјечијим животима кроз већ неколико генерација остало константно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана