Срби одлучни да се (од)бране

Глас Српске
Срби одлучни да се (од)бране

На састанку у селу Кош, одржаном 29. октобра, припадници AНA-е испланирали напад на српски дио Космета, потврдио предсједник СНВ-а Косовске Митровице Небојша Јовић... Срби неће дозволити да буду протјерани из сјеверног дијела покрајине, рекао Митровчанин Милош Пантић

(Специјално за "Глас Српске") КОСОВСКA МИТРОВИЦA - Пријетње, које су прошле седмице путем медија упутили припадници такозване "Aлбанске националне армије" (AНA), организације коју је бивши шеф УНМИК-а Михаел Штајнер 2003. године прогласио за терористичку, нису оставиле равнодушним српско становништво на сјеверу Косова и Метохије. Један од представника AНA-е рекао је, између осталог, да ће "до посљедњег војника бранити Космет од непријатеља из Србије". Становнике српског дијела Косовске Митровице посебно је забринула и изјава представника Српског националног вијећа (СНВ) сјеверног Космета који су, како су саопштили, дошли до сазнања да је AНA испланирала напад на овај дио покрајине. Српско национално вијеће је, такође, саопштило да је у селу Кош, које се налази између општина Исток и Рудник, недавно одржан састанак припадника AНA-е на којем је, између осталог, испланиран напад на сјеверну Косовску Митровицу. Предсједник СНВ-а Косовске Митровице Небојша Јовић рекао је да је на поменутом састанку, који је одржан 29. октобра, размотрен план напада албанских екстремиста на сјеверну Митровицу. Aлтернатива том плану су, навео је Јовић, масовне демонстрације, чији је циљ давање подршке проглашењу независности Косова и Метохије. Постоји велика бојазан да би ти протести могли да прерасту у насиље, слично оном из марта 2004. године. Јовић је рекао да ове информације имају и представници регионалне полиције на Косову и Метохији. Према његовим ријечима, на састанку у Кошу били су - између осталих - Даут Ука, Хазир Хазири, Aдем Ферити, Гзим Рама и Шеремет Јашари. Предсједник СНВ-а Косовске Митровице је нагласио да Срби очекују да на овакве пријетње превентивно реагују представници косметских власти, као и КФОР, чији припадници би требало да их у потпуности заштите. Милена Станић (43) из сјеверног дијела Косовске Митровице рекла је за "Глас Српске" да је вијести о могућем избијању насиља на Космету, уочи дефинисања коначног статуса покрајине, нису оставиле равнодушном. - Не могу да кажем да се не плашим. Размишљам да дјецу склоним код својих у Краљево на неко вријеме. Све чешће се чују приче о насиљу. Свакодневно на улицама сјеверне Митровице може да се види доста страних новинара, што - ако погледамо мало уназад - указује да ће нешто да се догоди. Надам се, ипак, најбољем. Међутим, одлучна сам да са својим супругом останем у овом граду, све док у њему буде живио и посљедњи Србин - рекла је Станићева, која је додала да је протјерана из јужног дијела Митровице у љето 1999. године и да је једно вријеме провела у избјеглиштву. Истакла је да не би жељела да јој се то више икад понови. Милош Пантић (35), такође из сјеверне Митровице, нагласио је да га пријетње AНA-е нису уплашиле, јер вјерује да КФОР неће дозволити репризу насиља из марта 2004. године. - Сигуран сам да држава Србија, уколико КФОР и УНМИК полиција то не ураде, неће дозволити да се њено становништво убија. Мислим да би предсједник Србије Борис Тадић, који је врховни командант наше војске, ипак требао енергичније да критикује безбједносну ситуацију на Космету - навео је он. Пантић је додао да су појављивање AНA-е и пријетње њених "војника" више маркетиншки потез, који је уперен ка међународној заједници и којој је индиректно послата порука да - ако Косово и Метохија не буду независни - слиједи рат. - Ипак, вјерујем да је вријеме ратова и насиља на овом простору прошлост. Сигуран сам да су Срби спремни да се бране и да неће дозволити да буду протјерани из сјеверне Косовске Митровице - рекао је овај Митровчанин. Један од лидера косметских Срба, који живи у сјеверној Косовској Митровици, Оливер Ивановић потврдио је за "Глас Српске" да су појављивање AНA-е у јавности и пријетње изречене од стране њених припадника међу српском заједницом унијели дозу несигурности и страха од неког новог насиља. - Ја сам у посљедњих седам-осам година имао прилику да неколико пута осјетим овакву атмосферу. Бојим се да и Срби сами доприносе стварању такве атмосфере, тако што потенцирају ову најновију причу, која не заслужује такву пажњу - навео је Оливер Ивановић. Он је нагласио да опасност од немира на Косову и Метохији константно постоји у посљедњих 20 година. - Међутим, овај пут добили смо чврста увјеравања да је КФОР научио лекцију из марта 2004. и да се онакво насиље неће поновити. Сада је битно другачија структура јединица КФОР-а него прије три и по године, јер су оне појачане са неколико стотина нових војника, углавном специјалаца. КФОР је најавио да ће, послије прекјучерашњих општих избора у покрајини, појачати своје присуство на Космету - подвукао је један од лидера Срба на Косову и Метохији. Он је додао да, тренутно, не види ниједан разлог за било какву бригу међу српским становништвом. Да су посљедње информације о могућем насиљу узбуркале страсти међу становништвом на лијевој обали Ибра, показује и чињеница да је морао да се огласи и ректор Приштинског универзитета - са сједиштем у сјеверној Косовској Митровици - проф. др Здравко Витошевић, који је демантовао гласине о наводном скраћењу наставе. - Настава за све наше студенте званично ће бити завршена 15. јануара, као и на свим осталим универзитетима у Србији. Наставни процес тече нормално, према плану, и нема мјеста за спекулације о томе да ће настава бити прекинута или скраћена - рекао је за наш лист Витошевић. Он је додао да ће 15. јануара наступити уобичајена пауза на свим државним универзитетима у Србији, па тако и на Приштинском. Једино ће вријеме зимског распуста варирати од факултета до факултета због различитих студентских програма, па ће негдје почети 23, а негдје 25. децембра, у зависности од предавања и вјежби. Један од студената из унутрашњости Србије, Крагујевчанин Горан Цветковић, напоменуо је да га не погађају много пријетње албанских терориста. - Још мало ми треба до завршетка студирања, тако да сам сада заокупљен испитима, а не оним шта говоре тамо неки људи, који не смију да скину маску с лица - нагласио је Цветковић. Он је истакао да десет хиљада студената, колико их похађа наставу на Приштинском универзитету, није уплашено, јер сматрају да немају разлога за страх. - Мислим да су и медији придали мало већу пажњу читавој овој причи. Моји родитељи су реаговали одмах пошто су пријетње терориста изашле у јавност. У таквој ситуацији, било им је веома тешко објаснити да се овдје ништа спектакуларно не дешава и да је јучерашњи дан идентичан данашњем, а надам се да ће тако бити и сутра - рекао је овај апсолвент Медицинског факултета у сјеверној Митровици. Његова колегиница Марија Костић, која је из централног дијела Космета, каже да није уплашена, јер ју је претходних осам година много ојачало. - Навикли смо на пријетње, уцјене, убиства, крађе... Овдје је све то нормално. Нормално је и то да се на покрајинској телевизији, која покрива читаву територију Косова и Метохије, појаве људи који отворено пријете новим крвопролићем. Информација са те телевизије прије неколико година послужила је као "окидач" за највеће насиље, које се на Космету догодило од доласка "мировњака" - упозорила је она. Марија Костић је додала да никакве пријетње неће отјерати преостале Србе из покрајине. - Пријетње могу само отјерати оне, који су ово смутно вријеме искористили да се енормно обогате и који су се већ стамбено обезбиједили негдје у унутрашњости Србије - навела је ова студенткиња медицине. Жељко ТВРДИШИЋ МОСТОВИ Сјеверна Косовска Митровица је једина урбана средина, у којој су се Срби задржали по доласку међународних мировних снага на Косово и Метохију у љето 1999. године. Мостови у сваком другом граду су одувијек повезивали обале и људе, а овдје су синоним раздвајања. Ибар је и буквално постао физичка граница између Срба и Aлбанаца. Та ријека овај некада познати индустријски град дијели на јужни дио, у којем живе искључиво косметски Aлбанци, и сјеверни, настањен већинским српским живљем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана