Хомо сапијенс и вјештачка интелигенција

Владимир Ђукановић, финансијски стручњак
Хомо сапијенс и вјештачка интелигенција

У једном разговору пре пар година Илон Маск је оптужен од стране Лерија Пејџа да је "врстиста". Два, до тада блиска пријатеља, су се те вечери тихо посвађала око концепта који је за сада мало познат широким народним масама.

Специзам или "врстизам", према енциклопедији Британика, је "третирање чланова једне врсте као морално важнијим од чланова друге врсте". Термин је до сада коришћен углавном међу покретима за заштиту животиња како би се означили они који верују да људи имају друштвени примат над осталим живим бићима. Али, у случају два мегаштребера, у питању је био развој вештачке интелигенције.

Напредак

Машине постају интелигентне свиђало се то нама или не. Идеја вештачке интелигенције је даљи технолошки напредак и решавање проблема које људски интелект не може да докучи. По мени, два кључна поља су екстремно сиромаштво и канцер. У оба случаја ресурси су ту, али ми нисмо у стању да их оптимизујемо до решења. Убрзање раста моћи вештачке интелигенције обећава да је решење иза угла.

Пример мапирања протеина, када је "Дипмајнд" пре пар година мапирао скоро све протеине у људском телу, је суштина овог напретка. Да смо то радили "пешке", посао би трајао деценијама. Сад је читава база података објављена и доступна истраживачима широм света.

Поред јасних предности постоји и зебња да стварањем конкурентне интелигенције стварамо егзистенцијалну претњу хомо сапијенсу. Илон Маск и покојни Стивен Холинг су само пар мислилаца који сматрају да неконтролисан развој ове технологије неминовно води у сукоб две интелигенције са неизвесним исходом.

Моја књига "Блистање" управо драматизује овај сценарио као упозорење шта може да се деси ако законском регулативом не решимо наш однос према овој технологији. Колико је тема данас актуелна, показује и чињеница да је књига видела треће издање након само три месеца од објављивања. У региону где конзервативна интелектуална елита не чита научну фантастику, тема је ипак горућа па је и књига доспела до многих читалаца.

Монопол

Зато је и став једног од твораца "Гугла" узнемирујући. За сада тиха, али моћна група ИТ елите носи у себи опасну етику - да је прихватљиво изједначавање људских права са правима вештачке интелигенције. Мото који је фирма дуго истицала као моралну базу свог пословања је био: "Дон'т бе евел" илити "Немој бити зао".

Тај бизарни став једне обичне корпорације ми је од тада био сумњив. Ко покреће фирму у којој је битно запосленима наметнути вредност која се међу пристојним грађанима подразумева? Па онај ко има амбицију да буде компјутерски центар света по сваку цену.

Компанија је одавно постала срамни монопол који неморално намеће свој претраживачки алгоритам глобално. Америчка влада, из сопствених себичних интереса, не види потребу да разбије тај монопол. У било којој другој индустрији оваква ситуација не би трајала ни пар недеља.

"Гуглов" глобални монопол је разлог слабог развоја ове технологије у последњих десет година. Моћ коју носи овај монопол је супротан модерној пословној етици.

И баш се у тој фирми баштини нови морални стандард где "врстизам" тихо улази у културу. Идеја је да се концепт изједначи са шовинизмом и да се сваки отпор сматра кршењем етичког кодекса новог доба.

Стајање на реп

Свако свесно биће има иста права и било каква дискриминација је неподобна. Чињеница да је људска, па самим тим и свака друга свест, мистерија коју наука још није разлучила, није елемент којим се нова ИТ елита бави.

Магловита онтологија свести ставља овај став у нерешив парадокс због кога је "врстизам" вештачке интелигенције опасан по нашу будућност. Ако не знамо шта је свест, како ћемо икад знати да је нека машина истински свесна па самим тим подложна патњи коју дискриминација намеће?

Човек је овладао светом мислећи. Думањем је дошао до технолошког развоја чији је врхунац вештачка интелигенција. Идеја је да се технологија даље сама развија, али у правцу даље еманципације наше врсте. Решавање горе наведених проблема би лансирало човечанство у нову еру напретка и квалитета живота.

Али "врстизам" у домену вештачке интелигенције може бити и погубан. Изједначавањем људских права са правима било које машине улазимо у тамни футуризам који не можемо да контролишемо. Зато је битно овом концепту стати на реп у изданку. Све друго је етички неприхватљиво.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана