Црногорски вандализам са НАТО акцентом

Миладин Митровић

Немили догађаји који су се десили на Бриској гори недалеко од Улциња посвједочили су да притисак власти у Црној Гори усмјерен против Српске православне цркве и њеног народа постаје све интензивнији и агресивнији.

 Рушење темеља конака предвиђеног за живот монахиња новог манастира Светог Василија Острошког представља елемент вандализма континуиране политике црногорскога режима, који може да се окарактерише као највећи израз подлости и цинизма савремене историје. То је посебан вид цинизма и светогрђа, без сваке сумње провокативног карактера, јер се дешава у вријеме када православни вјерници прослављају велики празник Силаска Светог духа на апостоле. У вријеме када су срца православних вјерника испуњена осјећањима благочешћа и духовне радости изузетно мучно и болно било је гледати застрашујуће слике скрнављења манастирских објеката.

Варварски чин

Варварски чин који поражава здрав разум својом жестином и бесмисленошћу био је учињен из двоструких разлога. Са једне стране то је била демонстрација силе и свједочанство апсолутне спремности да се крене у отворен физички сукоб против свог сопственог народа. Са друге стране, то је и покушај застрашивања и показатељ да су СПЦ и српски народ у овој земљи непожељни и неприхватљиви. Нема никакве сумње да је срамним чином рушења манастирског конака политичка стратегија црногорског вазалног режима добила своју кулминацију и довела сопствену земљу на ивицу грађанскога рата. Сада из ове перспективе постаје очигледно да је то већ одавно смишљен план у режији НАТО алијансе која пренебрегавајући вјековно културно-историјско насљеђе и интересе српског народа захтијева од институција и власти Црне Горе да се путем примјене силе и агресије обрачуна са СПЦ.

Да НАТО по сваку цијену жели да одржи на власти послушни и вазални режим Мила Ђукановића, па чак и по цијену крвавог грађанскога рата, свједочи управо и овај немили догађај у манастиру Светог Василија. Због тога са пуним правом и одговорношћу можемо говорити да је рушење конака црногорски вандализам са натоовским акцентом. Борба црногорских власти против СПЦ је у суштини отворена борба НАТО-а против православне вјере. То је дио политичке агресије према нашем народу у Црној Гори, која има за циљ да неутралише и изолује српско присуство, које се сада, посебно послије масовних литија, показало као врло озбиљан фактор који стоји на путу бездушним евроатлантским пројектима. Док православни свијет са великом бригом и страхом гледа на новонасталу ситуацију у Црној Гори, за НАТО је то само још један у низу “милосрдних анђела”, који својим сарказмом и бруталношћу не мари за посљедице које могу бити изузетно тешке и катастрофалне.

Сурови интерес

Режим у Црној Гори постаје све бруталнији и нервознији, јер чињенично стање свједочи да је већ одавно изгубио повјерење сопствених грађана, који су своје незадовољство показали учествовањем у великобројним литијама и молебанима широм Црне Горе. Недавна привођења митрополита Амфилохија, те владике Јоаникија и свештенства СПЦ, само су још више продубила повјерење народа у Српску православну цркву и показала спремност народа да заједно брани свој идентитет, вјеру и национално достојанство. Репресивне и непромишљене мјере поставиле су власт Црне Горе у изузетно неудобну ситуацију, која се умјесто искреног дијалога и тражења компромиснога рјешења, одлучила на кораке вандализма и агресије. У овом вандалском чину огледа се сва вазалност и зависност политике Мила Ђукановића од НАТО-а, који прекасно схвата да оваквим корацима само отежава и подгријава ионако тешку ситуацију у својој земљи. Рушење конака је поновни и још отворенији удар на историјске темеље Црне Горе, који су претходно били већ пољуљани доношењем спорног Закона о слободи вјероисповијести и изазвали бурно негодовање вјерника ове земље. Међутим инструкције из НАТО-а захтијевају апсолутну послушност и одбацују могућност било каквог прагматизма и компромиса. Западноевропски центар моћи у својој политици не познаје принципе компромиса и солидарности. За њих не постоје појмови светости и светиње, него искључиво сурови интерес материјалног карактера који руши све пред собом ради остварења свог циља.

Синхронизованост антиправославних кампања у многим земљама у којима већински живи православни народ свједочи о добро организованом процесу усмјереном на слабљење православља у цјелини. Тренутни епицентар овакве пропаганде је у Црној Гори, која се налази пред најтежим и најсудбоноснијим изазовима у својој савременој историји. Само вјера у милост и помоћ Божију те јединство и одлучност народа да се иде до краја даје наду да ће српски народ и СПЦ у Црној Гори успјети изаћи као побједници.

 

(Аутор текста је свештеник СПЦ и предсједник Императорског православног палестинског друштва, које је један од твораца идеје о изградњи српско-руског храма и културног центра у Бањалуци, чије темеље је 21. септембра прошле године посјетио руски министар спољних послова Сергеј Лавров, који је и сам члан ове организације)

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана