Биће белаја

Сања Влаисављевић
Биће белаја

16.12.2011. године. Дневник на јавном сервису Федерације.

Изјава једног од водећих бошњачких политичара. Сулејмана Тихића! Односи се на неке претходно изговорене ставове српских водећих политичара. Понајприје на ставове Милорада Додика. Вели Тихић да ако Срби ишта "против Босне" покушају "биће белаја". У невјерици понављам ријечи које сам чула и питам особу поред себе да ли сам правилно схватила баш то што сам чула. Вели: "Јеси". Шеснаест година након Дејтонског споразума и двадесетак од почетка рата у БиХ, чујем ријечи које су ме подсјетиле на стотине и стотине пута у медијима поновљене ријечи хашког оптуженика Радована Караџића који је у предвечерје рата за скупштинском говорницом изрекао чувену пријетњу да би, ако се зарати, могао читав један народ нестати. Заратило се и један народ је заиста пропатио много више него други. Aли, да ће данас неко говорити да "ће бити белаја" е то је заиста скандалозно, па макар говорио у име највећих жртава протеклог рата.

Лицитација ратом

Нема те ситуације у којој би данас било који политичар имао кредибилитет да лицитира ратом и некаквим белајима. Шта уопште значи белај?! Па није ријеч о пијачном сукобу којем један препродавац поврћа пријети другом да ће "свега бити" само ако му овај крене према штанду. Није ли управо Караџићева изјава о рату и нестанку народа изјава која осликава карактер његовог каснијег политичког дјеловања?

Aко данас политичар пријети другоме или другима само зато што се не слажу у политичком виђењу ове земље белајом онда је данас много горе стање него прије двадесет година. Зар било која озбиљна особа, а желим вјеровати да Сулејман Тихић то уистину јесте, може у име жртава у своме народу пријетити ратом другоме народу? Ма, ако хоћете, пријетити и своме народу! Зар није било довољно крви која сугерише да само договор и разумијевање могу осигурати мир у овој земљи.

Додик није пречуо ове застрашујуће Тихићеве ријечи па одговара: "Они су направили велики белај већ 1992. Тако да имају искуства у томе. Видимо да би они употребљавали насиље, а мене окривили за реторику као разлог за то насиље. Нема потребе, ја позивам на договор, а ако нема договора да се мирно разиђемо. Шта је то проблематично, мислим да је потпуно рационално." Ријеч која позива на насиље у тренутку када се по ко зна који пут уређује и преуређује земља и када би требало да се чине сви напори не само да се створе услови за улазак у Европску унију, него да се барем формира власт на државном нивоу, е то је ријеч која све грађане треба и мора узнемирити. Политичари СДП-а сваких мало изјављују да неће ни питати супарничке ХДЗ партије како виде БиХ и формирање нове власти. Дамир Хаџић, високи функционер бошњачке грађанске партије, специјализирао се за изјаве у којим девалвира политичку вољу Хрвата или барем представника њихове водеће политичке партије. Тихић, сада ето, пријети Србима! И шта је онда порука из Сарајева? Aко не будете слушали Сарајево биће белаја. Aко не буде управо онако како политичари из Сарајева виде БиХ, неће бити никако.

Интернационална НВО

Ево, то ме подсјети на управни одбор једне интернационалне невладине организације која треба да дјелује на простору цијеле БиХ и за цијелу БиХ. Кад тамо у управном одбору сједе све сами интелектуалци из Сарајева и нека усамљена особа из Бањалуке. Сви углавном Бошњаци, она Српкиња, један Хрват и ето тако састављени они дају оцјену политичке и општедруштвене ситуације у БиХ. Па бар да су ови из Сарајева састављени као представници једног народа другачијих политичких погледа! Не, чак ни то. Него као дружба истомишљеника шаље сарајевску политичку поруку свијету. Па неће бити да је то БиХ. Неће бити да је то израз воље и опредјељења Срба и Хрвата, али не оних мало преосталих у Сарајеву, него свих оних изван Сарајева који чине БиХ. Неће бити да је став Градимира Гојера који се противи хадезеовој политици усред Сарајева вјеродостојнији од става неког Хрвата из Херцеговине. Ко мисли да је увјерљивији овај "наш добри Хрват", добро ухљебљен и увијек спреман да каже општеприхваћене сарајевске ставове, од, на примјер, Леа Плочкинића из Херцеговине, грдно гријеши. Ко мисли да је увјерљивији став Марка Вешовића или Мире Лазовића од рецимо Огњена Тадића потпуно искључиво мисли. Зашто? Зато што сводити БиХ на Сарајево значи уништавати БиХ.

Ко дијели БиХ

Додик тим поводом вели: "Ми позивамо на договор у оквиру постојећег система. Aко тог договора нема, ово мрцварење не користи никоме, а најмање користи бошњачком народу." Дакле, опет користи ријеч "договор", а не белај или рат. Но зато Додику узвраћају: "Упозоравамо Додика и сличне да престану с причама и покушајима да дијеле Босну и Херцеговину. Сви који то покушају бит ће поражени јер ће ову државу, као и увијек до сада бранити и одбранити Босанци и Херцеговци."

Aко овај став схватимо дословно, поставља се питање а ко су онда ови други који "дијеле" БиХ? Румуни, Грци? Нажалост, они су управо Босанци и Херцеговци који изражавају своју политичку вољу и опредјељења која могу и не морају да се свиђају некоме. Aли спомињати одмах битке, белаје, побједнике и поражене ни по чему се не разликује од дубоко презираног става Радована Караџића о нестанку једнога народа и поразима оних који доведе земљу до рата. Па коме је то уистину у овом тренутку стало више до битке него до договора? Нажалост, за све добронамјерне Босанце и Херцеговце у овој већ подијељеној Босни и Херцеговини договор и уважавање је једини пут у мирнију будућност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана