Бањалучка Гимназија и највећи ум двадесетог вијека

Неки ће рећи да је највећи енглески пјесник двадесетог вијека Т.С. Елиот, онај који је писао о априлу као “најокрутнијем мјесецу”.  Одн у својим стиховима није овјековјечио април, него септембар у величанственој пјесми која говори о дану у којем је почео Други свјетски рат.

Метафизичке истине

Као уредник славне издавачке куће “Фејбер & Фејбер” Т.С. Елиот је одбио објавити прву Однову збирку пјесама. Исти тај Елиот ће, међутим, објавити у свом часопису “Критерион” Однову кратку драму у стиху која се данас објављује на почетку његових сабраних дјела. Тридесетих година прошлог вијека Одн паралелно стиче славу као пјесник и као љевичарски интелектуалац. Свима је ваљда позната прича о његовом фиктивном браку са Ериком Ман, кћерком Томаса Мана, а да би ова тако дошла до британског пасоша. Одн је био хомосексуалац у вријеме кад истополни бракови нису били дозвољени. Ипак, провео је највећи дио живота у ванбрачној заједници са Честером Калманом. Своје љевичарске и активистичке идеале Одн ће доказати и одласком у Шпанију за вријеме грађанског рата. А непосредно уочи почетка Другог свјетског рата одлази из Европе за Сједињене Америчке Државе.

Вијест о инвазији Њемачке на Пољску, односно о почетку Другог свјетског рата, Одна је затекла у Њујорку на Менхетну. Инвазија и рат почели су првог септембра 1939. године. А славна Однова пјесма зове се, наравно, “1. Септембар 1939”. Апсолутно маестрално предавање које је Јосиф Бродски одржао о овој пјесми студентима Колумбија Универзитета уврштено је у његову књигу есеја “Удовољити сенци”. Деведесет и девет стихова ове пјесме Бродски сецира до најситнијих детаља и не скрива усхићење пјесником који је волио, да употријебим ријечи самог Бродског, преводити метафизичке истине у обичан здрав разум.

Проклета лаж

Стихови о томе да како и ђаци знају да они којима се зло чини злом узвраћају актуелни су подједнако били и онда као што то јесу и данас, но неке од слика што су ономад биле тек опис мјеста с којег се пјесник обраћа публици данас као да су симболичније него у вријеме у којем је пјесма настала. Септембарски датум, плус Менхетн, плус мирис смрти - и све више подсјећа на рушење двију кула Свјетског трговачког центра неголи на Други свјетски рат. Довољно је подуплати јединицу да први септембар постане једанаести. А кад из четврте строфе завапе слијепи небодери чини нам се опет да је пјесма настала у наше вријеме.

Задњи стих предзадње строфе је оно фамозно “Морамо се вољети или умријети”. Строги и прецизни Одн је, кажу, након што је пјесма објављена презрео овај стих. Рекао је како је то проклета лаж јер ионако морамо умријети. Зато је у наредном издању “или” постало “и”: “Морамо се вољети и умријети”, но то ионако није имало превише смисла, била је то - каже Бродски - “баналност с неком заваравајућом атмосфером дубине”. Због незадовољства овим стихом Одн је пјесму посве избацио из својих сабраних дјела и практично забранио њено објављивање за свог живота. Ни данас је нема у његовим сабраним дјелима, макар ју је Едвард Менделсон уврстио у неке изборе из Однове поезије.

Након Другог свјетског рата Одн углавном живи на релацији Америка - Аустрија. У том периоду настају неке од његових најбољих пјесама попут “Пада Рима” (1947.), “Ахилејевог штита” (1952.) или неколико циклуса перфектних кратких пјесама. И даље је, као и готово цијелог живота, радио као професор, а студенти га памте као предавача неисцрпне енергије и неизрециво страсног пушача.

Бродски је Одна посљедњи пут видио два-три мјесеца пред смрт овог старог мајстора. Били су на вечери код Спендера у Лондону, а Одну је столица била прениска, па му је домаћица подметнула два тома Оксфордског рјечника, а Бродски је помислио како је Одн једини човјек који те томове има право користити за сједење.

Чудесни путеви

Поезија је била његов живот. Рана слава Бродског у англосаксонском свијету понајвише је Однова заслуга. Почетком и средином шездесетих година двадесетог вијека Одн је у сарадњи с Бранком С. Брусаром преводио и једног овдашњег пјесника. Ријеч је о рођеном Јајчанину и матуранту Гимназије у Бањалуци, Николи Шопу, лику са једне верзије банкноте од стотину конвертибилних марака.

Шоп је неколико година старији од Одна, а надживио га је за десетак, мада му се живот кретао на много мањем географском простору од Одновог. Биографију бисмо му могли сажети и овако: Рођен у Јајцу 1904. године, гимназију похађао у Бањој Луци, студирао у Београду. Зналац класичних језика доста је преводио с латинског, а написао је и студију “Књига о Хорацију”. За вријеме њемачког бомбардовања 1941. године скочио је с балкона и тешко повриједио кичму те је остатак живота провео везан уз постељу. Умро је у Загребу, у јануару 1982. године, само неколико дана након Крлеже, као да је хтио да му и смрт остане непримијећена. Ипак, ту коинциденцију је нотирао Предраг Матвејевић коме дугујемо и овај лапидаран опис Шоповог посљедњег испраћаја: “Спровод му је био посве сиротињски, у најљепшем смислу те ријечи”. Успут буди речено, пет година послије Шопове смрти, књига његових драма одштампана је управо код бањалучког “Гласа”.

Одн је један од бесмртника енглеске књижевности и сваки аспект његовог рада добија дужну пажњу. У том смислу је и за Николу Шопа, матуранта Гимназије у Бањалуци, велика ствар да га је преводио толико велики и значајан пјесник. Није безначајно ни да су ти преводи објављивани у часопису “Енкаунтер”, једној од важних “кота” у симболичком културном рату који је пратио Хладни рат. Мада је Шопова поезија лишена директне дневне политичности, њени метафизички тонови могли су учинити да она у тој епохи, а из социјалистичке и активистичке перспективе, дјелује помало субверзивно.

“Читање Одна један је од ријетких начина (ако не и једини) да се човјек осјећа пристојним”, каже Бродски. Лијепо је да су чудесни путеви свјетске књижевности повезали Одна с једним пјесником с наших страна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.