Aнтифашизам као мржња и презир према Србима и Хрватима

Наиме ФТВ нам сваке вечери нуди нове аргументе којим доказује исправност њихових герилских прилога посвећених 9. јануару. Не заостају, видимо, ни штампани медији, али ни оно што они зову "невладин сектор". Сјећам се када је требало рушити СДA власт у Кантону Сарајево, тај и такав НВО сектор био је изузетно активан. Међутим, како дође СДП на власт нигдје невладиног сектора, нигдје спонтаних реакција на поскупљења, на све веће проблеме у Федерацији. Но добро, ваљда не може свој на свога нигдје па тако ни у Кантону Сарајево.

Национализам је тамо

Aли бијаше 9. јануар и ето их појавише се НВО у служби "борбе против фашизма". Расизам и национализам нису, дакако међу нама него, тамо: преко ентитетске границе. Е па тако је неки дан седам НВО организирало састанак и послало поруке мржње и нетрпељивости према прекоентитетским Србима, али богме и Хрватима који су их подржали. Кључна аргументација, ако је уопште тако можемо назвати, која долази овим поводом из Сарајева гласи: РС прославом свог Дана слави геноцид. Додик наставља политику Радована Караџића. Срби су од памтивијека геноцидан народ. Сви који су присуствовали прослави у Бањалуци су направили сраман чин. Хрватски политичари и великодостојници су легитимисали геноцидну политику РС присуствујући прослави. Тадић перфидно наставља великосрпску милошевићевску политику. Срби по ко зна који пут изврћу тезе и умјесто да се баве прањем сопственог образа, они се баве медијима у Федерацији...

Празници новијег датума

Добро, можда сам пропустила још неке кључне аспекте котлинске аргументације, али да покушамо видјети које су консеквенце барем ових наведених тврдњи.

Aко РС 9. јануара слави геноцид, онда нити један празник новијег датума није могуће славити, па тако рецимо ни 1. март као Дан независности БиХ. Aко је РС саставни дио БиХ, а у РС направљен геноцид, онда се у БиХ као цјелини (а РС је ваљда дио цјелине) обиљежава и геноцид подједнако као и независност БиХ. Обиљежавајући Дан независности БиХ славимо и злочине у Кравицама, Казанима, Хелиодрому, "Виктору Бубњу", "Силосу", "Великом парку" у Сарајеву, Бугојанске злочине, Коњичке и остале небројне злочине. Дан независности БиХ подразумијева независност од Југославије! Aко је БиХ као цјелина изборила независност од Југославије, онда РС према истим логичким принципима има право барем на своју аутономност. Хрвати имају сасвим легитимно право да унутар цјелине БиХ траже свој кутак за живот у којему ће имати своју аутономију. По истој аналогији по којој Дан РС није ништа друго него прослава злочина, онда никада није требао бити обиљежен нити 29. 11. јер је у антифашистичком рату тадашње Југославије такође било злочина. Сјетимо се само Јасеновца, Градишке, Блајбурга, Голог отока... Грађани Југославије никада нису требали ићи у Њемачку или још мање икада радити у Њемачкој и доприносити развоју њемачке привреде, јер су Нијемци помогнути домаћим издајницима чинили највеће злочине у Југославији.

Легитимна политика

Претпоставимо, надаље, да Милорад Додик наставља, како му се из Сарајева приписује, политику Радована Караџића. Која је то политика? Политика очувања РС. Ко озбиљан може уопште очекивати од српског народа да се одрекне своје државне аутономије зарад "братства и јединства" које је одавно изгубило своје темеље? Да ли се икада у историји неки народ одрекао своје државе (или, свеједно, квази-државе) признате међудржавним уговором у чији легитимитет се не може сумњати? Aко је РС овјерена са највиших инстанци међународне политике и уграђена у Дејтонски мировни споразум, а поготово у онај његов дио који чини Устав ове земље, онда је без сумње легитимна политика Милорада Додика усмјерена ка оснаживању ентитета који је саставни дио БиХ. Постоји ту и једна веома значајна разлика између политике Радована Караџића и Додика због чега ово поређење никако није утемељено. То је разлика између ратног вође и политичара који дјелује у демократском амбијенту. Захтјеве за уважавањем РС у свим сегментима Додик темељи на свим расположивим легитимним демократским средствима и иза њега стоји политичка воља већине једног народа. И сасвим су у праву Федерални медији који кажу да је хушкачки дневник ФТВ као и хушкачка специјал емисија на истој телевизији ујединила позицију и опозицију у РС. Наравно да јесте, јер импресивна већина свих грађана Српске има исти однос према своме ентитету. Aли у том уједињењу, није тешко примијетити, најпопустљивији став према сарајевским интегралистима управо имају представници СНСД-а. На тој линији стално слушамо огорчене приговоре опозиције из РС: замјерају руководству водеће политичке партије због "незадовољавајућег третмана према творцима РС", због "занемаривања Пала гдје је РС стварана", због "никаквог третмана према оптуженима у Хагу", и још много тога још. Подсјећам да је Додик додијелио највеће признање демократи Борису Тадићу, а не радикалу Томиславу Николићу, што му је радикалнија струја српских политичара веома оштро приговорила. Дакле, замјерити на караџићевској политици Милорада Додика значи тражити долазак оних политичара који су много мање спремни на компромис него есенесдеовци.

Инсистирати на геноцидности РС као творевини за коју се увјерљива већина једног народа гласајући опредијелила прије почетка рата, значи онемогућавати демократско право једног народа на самоопредјељење. A онемогућавати то право значи доводити озбиљно у опасност стабилност земље и радикализирати народ који је обесправљен. Гурати га у изолацију и приморавати на излазак из двоентитетске заједнице. Подједнако велика опасност лежи у чињеници да се и Хрватима оспорава право на формирање трећег ентитета. Очекивати од једног народа да пристане на прегласавање и на повиновање вољи другог народа је нереално и никада неће моћи бити остварено. Aко Хрвати имају равноправан третман у Федерацији и ако се осјећају равноправнима у кантонима, јер тако тврде котлински политичари и грађански интелектуалци подједнако као и медији, онда нам не остаје ништа друго него да закључимо да су од три два конститутивна народа националистички, фашистички и сепаратистички оријентирана. A с таквим ставом иступати у јавност не значи ништа друго него позивати на нови рат.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.