Депоније угрожавају ријеке на тромеђи Србије, Црне Го

Глас Српске 24.10.2007 00:00

Руководилац у преузећу "ХЕ на Дрини" Мирко Остојић тврди да су скоро све градске депоније лоциране дуж обала ријеке Дрине и њених притока, што је у данашње вријеме несхватљиво. Отпадом загађене и притоке Дрине, посебно Лим и Ћехотина

"ЕЈ, људи вода нешто носи", ова реченица мађарског писца Лајоша Зилахија посљедњих година добија све више на актуелности. Вијековима је Дрина носила отпад људске савјести али у вријеме чипова, мобилних телефона и осталих чуда технике ова зеленоока бистра љепотица носи све оно што људима не треба и чега желе да се отарасе бацајући га са обале у ријеку. Отпадом су загађене и притоке Дрине, посебно Лим и Ћехотина. Руководилац сектора за инвестиције и развој у преузећу "ХЕ на Дрини" Мирко Остојић тврди да су скоро све градске депоније лоциране дуж обала ријека Дрине и њених притока, што је у данашње вријеме несхватљиво. - Те депоније, према нашим процјенама, садрже око 40 одсто пластике, исто толико дрвета а остатак чине предмети од гуме, лака амбалажа, метал и органске материје - истакао је Остојић. Тако Ћехотину још увијек загађује јаловина рудника Шупља стијена код Пљеваља а Тару депонија јаловине из рудника олова и цинка "Бресково" која се налази у самом граду Мојковцу у Црној Гори. Посљедњих двадесетак година престале су са радом велике фирме које су били потенцијални загађивачи водотока као "Маглић" у Фочи, "Aзот" и "Побједа" у Горажду, "Варда" и "Терпентин" у Вишеграду , затим ФAП у Прибоју ии "Котроман" у Мокрој Гори. Према Остојићевим ријечима, тренутно је Дрина највише угрожена градским и дивљим депонијама које су углавном лоциране на њеним обалама. - Тако тоне и тоне смећа доспијевају и у акумулацију хидроелектране "Вишеград", гдје је вода мирна и гдје праве ругло на површини ове прелијепе ријеке - додао је Остојић. Он је прецизирао да је вишеградска хидроелектрана да би бар некако заштитила од плутајућег отпада своју акумулацију у августу ове године у Сетихову, на ријеци Лиму, изградила плутајућу ланчаницу гдје се он сакупља и одвози на регистровану депонију. Највише плутајућег отпада ипак се налази у акумулацији хидроелектране "Бајина Башта" која нема техничке могућности да га испусти даље у воду, што омета туристичке планове Вишеграда и пловидбу прилијепим кањоном Дрине. Увиђајући алармантност овог стања министарства за екологију и животну средину Републике Српске, Федерације БиХ, Србије и Црне Горе недавно су формирала "Дринску комисију" чији је задатак да истински заштити Зеленику, како јој је некад било име, од плутајућег отпада и депонија на њеним зеленим обалама. Крајње је вријеме за еколошки "СОС" како би се спасили Дрина, Лим, Ћехотина... Текст и фотографије Радоје ТAСИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.