Досије операције обмана (10)

Глас Српске 21.05.2007 00:00

Људско чудовиште у лику Љубе Милоша није било могуће не упамтити. Тај затвореник у ћелији број 12, ухваћен на Папуку јуна 1947, имао је неколико функција у НДХ.

Зденко и његов шеф дуго су оне ноћи размишљали одакле да почну, након што су прву усташку извидницу ухватили у замку. Превртали су све податке из Милошевог досијеа, анализирали их, али их једно те исто питање није никако напуштало? Да ли ће шта признати, и како? Предстојала је дуга борба нерава, чији ће исход умногоме одлучити судбину даљег тока операције. Затвореник ћелије број 12, Љубо Милош, није спадао у обичне затворенике. По много чему је то био монструм чији су лик запамтиле хиљаде ратних логораша. Имао је неколико функција у НДХ: био је усташки бојник, командант логора у Јасеновцу, Старој Градишки и Лепоглави, руководилац у уреду УНС-а и специјалиста за употребу ножа. Читајући сада поново његов досије, шеф операције хватања злочинаца није могао а да се не узбуди. Добро га се сећао. Чинило му се као да се све то јуче догодило. Питома долина крај Уне, тамо где се ова бистра река улива у Саву, није никада раније доживела црњу ноћ. У логору Јасеновац, поред упаљених ватри, седели су Љубо Милош и усташки официри. Пијанка је већ дуго трајала. На другој страни - скелети измучених затвореника копали су гробове. Светиљке у баракама полако су се гасиле. Тада је отпочео "крвави бадњак". Усташе су стајале на ивицама јама и дивље размахивале маљевима и камама. A кад је и последња жртва пала, уморни, али са осмехом, наставили су да празнују Божић. Зденко погледа шефа, који је ћутећи прелиставао Милошев досије. Био је блед, без капи крви у лицу. - Штета што смо га ухватили! - рече Зденко. - Боље да је и он почео да бјежи као Гргић. - Да, можда је то штета - прошапута шеф. - Продужио је, ето, себи живот још неко вријеме. Aли можда ће то и нама користити. У досијеу је даље писало: "Октобар 1941. Тога дана Милош је организовао масовно убијање затвореника у логору Крапје. Новембра 1941. - убијено је хиљаде људи у Брочицама код Јасеновца. - Само до фебруара 1942. дакле, само за десет месеци под његовим надзором уништене су десетине хиљада живота! - рече шеф Зденку. - То је заиста ужасно. Aли тај монструм то неће признати! - Неће, кажеш. Онда слушај шта су о томе Немци писали (из околине Бање Луке). "Седмог фебруара 1942. усташка група, коју је послао Љубо Милош, поклала је све рударе у Раковачким Барама. Број није непобитно утврђен. Међу убијенима налазио се и један католик, који у одсудном тренутку није могао да докаже своју католичку веру, јер није знао да очита католички "Оче наш". Истога дана село Дракулић је опкољено са свих страна. Наредба је гласила да се побију сви становници, без обзира на године и пол. И тако је ликвидирано све: почев од детета, које је још лежало у колевци, па све до стараца. У месту Шарговац почињено је још безобзирније крвопролиће. Уморства су вршена на основу налога католичког свештеника Филиповића. Убијени су људи из 124 куће. Према нашим изворима, ликвидирано је 1.750 становника..." - Је ли то званичан њемачки извештај? - упита Зденко. - Да, обавијест заповједника сигурносне полиције у Београду вођи извршне полицијске команде у Загребу. Aкт број 2007. од 16. марта. Слушај даље: "... Међу усташама било је и таквих који су свој посао изводили на тај начин што су малу дјецу набијали на бајонете и тек тада их устрељивали. Дјевојку која је пала пред њихова кољена да моли за живот породице, заклали су. Они који су ипак спасли своје главе, тврде да се један од усташа хвалио, послије овог догађаја, да је "очистио" (показујући прсте на десној руци) по триста особа на сваки прст..." - Мислиш ли да му то све предочиш на саслушању? - упита Зденко. - Aко буде требало, можда. Црни досије је и даље стајао отворен. На једном месту је писало: "Милош је био искусан, хладан рутинер у усташком послу; није се служио само метком и камом, него и Јунговим методама - такозваном "сухом ликвидацијом", убијање помоћу изгладњавања и жеђи. Једном је тај "изум" опробао на хиљадама људи. Успјело му је. Тада је наишао на чудан феномен: дјеца су најкасније подлегала смрти. Фратар Мајсторовић му је објаснио: - Дјецу је увијек теже уништити него одрасле. - Зашто? - чудио се Милош. - Дијете има јачи живот него старији! Милош се радовао овом "открићу": тада ће моћи дуже да се забавља!" Поноћ је већ била одавно прошла: Савска цеста се умирила. Шеф је затворио досије и пошао кући. Полако је корачао, притиснут мишљу: Да ли ће Милош пристати да пошаље лажно писмо Каврану? Од тога сад много зависи. Прошло је већ било месец дана од одласка Љубе Милоша и Врбана у земљу, а у усташком центру у Филаху нису још имали никакве вести о њима. Неке је то забрињавало, али је Божидар Кавран још био миран, јер је веровао да се прва група, која тек треба да формира прихватну базу на Папуку, и не може раније јавити. Због тога је спокојно продужио са даљим организовањем припрема за нове преласке преко границе. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.