Преваре на интернету узимају све више маха: Видео-позиве с несуђеним партнеркама скупо платили
БАЊАЛУКА - Без интернета данас готово да не можемо и он је постао незаобилазан у свакодневном животу, али на овој свјетској мрежи вребају бројне опасности и вјешти преваранти скривени иза тастатуре, који су од похлепних грађана жељних брзе зараде у посљедње вријеме узели више стотина хиљада марака.
Према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, у првих седам мјесеци а ове године забиљежено је 26, а лани 33 интернет преваре. Појаснили да су најчешће преваре путем нуђења и приказивања коначних резултата спортских догађаја, захтјева за слање СМС допуна за мобилне телефоне те приликом продаје робе на интернету.
- Забиљежен је и случај преваре у виду креирања лажног профила, гдје се лажним приказивањем чињеница од једног лица тражило да уплати одређену новчану суму за блиског рођака. Откривени су и случајеви неовлашћеног приступа рачунарским базама правних лица, крађе личних података, фотографија и њихова злоупотреба, али и преузимања туђих профила на друштвеним мрежама - рекли су у МУП-у РС.
Према њиховим подацима највише превара односи се на нуђење лажних резултата коначних исхода спортских догађаја. Ове године откривен је случај у којем су преваранти узели око 380.000 КМ од грађана који су “навалили” на резултате наводно намјештених утакмица. Они су откривени у полицијским акцијама “Дојаве” и “Вектор”, а начин дјеловања превараната је био да путем друштвених мрежа, али и апликација за дописивање нуде “сигурне” резултате утакмица у замјену за одређену новчану надокнаду. Акцијом “Вектор” која спроведена крајем марта обухваћено је 26 особа, а њих 10 је ухапшено због сумње да су варали грађане на наштиманим фудбалским утакмицама. Истрагом је утврђено да су осумњичени имали разне начине изнуде новца, а сваки од њих је зарадио у просјеку више од 30.000 КМ. Радили су по принципу да, када неко уплати одређену суму, уцјењују га да треба још да уплати, уколико жели коначан резултат. Онда би рекли да то није довољно, да се појавило нешто ново и да морају дати још новца и тако су “музли” стотине људи.
Није риједак случај био и да људи жељни љубави преко мреже насједну на преваре које су скупо плаћали како их не би одвеле на “стуб срама”. Најчешће превара почиње безазленим дописивањем с неком дјевојком, која затим тражи од будућег “драгог” да се скине те да га снима, а када добије снимке, слиједи уцјена. Тако је у фебруару прошле године откривен случај да је држављанка Обале Слоноваче Валери Гомез (35) осумњичена да је путем друштвене мреже “Фејсбук” уцјењивала мушкарца с подручја Добоја пријетећи му да ће објавити видео-снимак на којем је наг ако не исплати одређени износ новца. Као би спасио углед и част, платио јој је прво 100, а затим још и 600 евра да не објави снимак, да би на крају све пријавио полицији, када је она тражила још новца. Скоро идентичан случај забиљежен је и почетком ове године, када се још једна држављанка Обале Слоноваче послужила истом матрицом. Она се жртви из БиХ представила као особа која је живјела у Француској те од њега захтијевала да “одбаци” са себе одјећу. Када је то урадио, преваранткиња је прекинула видео-позив те му послала поруку да тражи 1.000 КМ или ће објавити снимак. Осим ових, забиљежене су и преваре лажног представљања и нуђења измишљених послова. Тако је почетком прошле године ухапшен преварант који је путем интернета и “Фејсбука”, представљајући се као службеник Нове банке и Адико банке из Бањалуке, преварио стотине људи широм свијета за десетине хиљада марака, нудећи им измишљене банкарске послове. Он је од наивних људи узео око 20.000 КМ за наводно сређивање посла од којег није било ништа. Интернет преваранти своје жртве варају и тако што украду идентитет њихових пријатеља на “Фејсбуку” па у њихово име траже да им буде допуњен рачун. Ови преваранти су од 2019. до 2020. од више људи на тај начин узели близу 50.000 КМ.
Заштита
Стручњаци упозоравају да је приликом коришћења интернета, такозваног “сурфовања”, неопходан сталан опрез.
- Треба обратити пажњу на податке који се траже приликом интернет трговине, да ли су им сви подаци које траже неопходни, изабрати “јаке” шифре за профиле на страницама за куповину, успоставити заштиту у виду антивирус програма на телефону, односно рачунару са којег вршите куповину - рекли су у МУП-у РС.
Истакли су да приликом “сурфовања” на интернету, а ради веће заштите, треба користити ССЛ системе који аутоматски пребацују на тзв. “сигурне, криптоване странице”, које можете препознати по додатку слова “s” на URL адреси (“https”).
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
