Жито у силосу, цијена на преговарачком столу

Анита Јанковић Речевић
Жито у силосу, цијена на преговарачком столу

БАЊАЛУКА - Жетва пшенице на пољима Српске је при крају, жито је већ у силосима, а очајни ратари све наде полажу у данашње преговоре са млинарима како би договорили колико-толико прихватљиву откупну цијену хљебног жита.

Произвођачи хљебног жита и млинари у РС већ два пута су сједали за преговарачки сто како би постигли договор о формирању откупне цијене пшенице, међутим, састанци нису добили жељени епилог, што је изазвало огорчење код ратара, који се плаше да би опет сав терет кризе и неизвјесних времена могли понијети на својим леђима. Из сезоне у сезону на истим су мукама јер никада не знају колико ће новца добити за свој рад.

Више среће у преговорима ратари очекују на данашњем састанку у Привредној комори РС, јер ће се за преговарачким столом, уз откупљиваче, наћи и ресорни министар Борис Пашалић.

- Циљ састанка је компромисно рјешење које би било прихватљиво за обје стране. Млинари морају схватити да не можемо жито дати у бесцјење, баш као што су ратари свјесни да не могу тражити нереалну цијену због које би значајно поскупио и овако скуп хљеб. Морамо имати обзира према свим странама јер су ово кризна времена - каже Маринковић.

Он сматра да би откупна цијена пшенице од 70 фенинга по килограму била прихватљива за већину произвођача и откупљивача.

- Влада Србије је изашла са откупном цијеном од око 65 фенинга, а када се на тај износ додају трошкови превоза при увозу, дођемо до тих 0,70 КМ, што је, имајући у виду изврстан квалитет овогодишњег рода жита, али и јако високу цијену импута овогодишње производње, реалан износ. Ако мисле да заснујемо производњу и идуће године, дио терета треба да сносе и млинари, не можемо то увијек бити ми - истакао је Маринковић и додао да је значајан број пољопривредника већ предао  род откупљивачима, који ће бесплатно складиштити жито наредних 20 дана, а уколико ратари не буду задовољни понуђеном цијеном, моћи ће своју пшеницу узети назад.  

Стање са откупом, прича Маринковић, неизвјесно је из сезоне у сезону и константно представља проблем.

- Не памтим када смо откупну цијену знали у вријеме жетве, плус што је никада није одредио сељак, већ искључиво увозници и трговци, због чега ми имамо најмање користи иако највише радимо - рекао је Маринковић.

Жетва пшенице на подручју Бијељине, која важи за највећу житницу у Српској, завршена је, а тамошњи произвођачи, иако не знају откупну цијену, били су приморани да жито предају млинарима јер немају довољно капацитета да ускладиште сав овогодишњи род.   

- Пшеницу смо већ предали у силосе и очекујемо да млинари испоштују договор и плате нам износ који данас договоримо. Свјесни смо да 0,82 фенинга, колико смо тражили на почетку жетве, нећемо добити, али и све испод 0,65 КМ било би срамотно - казао је предсједник Удружења пољопривредних произвођача села Семберије Бошко Радић.

Приноси

Стојан Маринковић каже да су приноси пшенице, с обзиром на сушу која је владала у априлу и мају, више него добри.

- Овогодишњи род варира у зависности од квалитета земљишта и примијењених агротехничких мјера. Тамо гдје је земљиште слабијег квалитета приноси су око три тоне по хектару, док с друге стране имамо парцеле са приносима изнад девет тона. Када сумирамо резултате ове сезоне, вјерујем да ће просјек бити око пет тона по хектару, што је више него солидно - казао је Маринковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана