Зденка Гојковић: “Ковид” је добио сву пажњу и утицао на откривање малигних болести

ГС
Зденка Гојковић: “Ковид” је добио сву пажњу и утицао на откривање малигних болести

БАЊАЛУКА - Национални координатор за малигне болести Републике Српске и начелница Клинике за онкологију РС Зденка Гојковић изјавила је у интервјуу за Мондо да се на периоду од пет година број новообољелих од карцинома у Српској повећава за четвртину.

 “Малигне болести постају број један, нажалост,” истакла је докторица Гојковић.

Она је изразила и отворену бојазан да је пандемија коронавируса, те усмјеравање здравствених капацитета, као и друштвене и медијске пажње на Ковид-19, утицало на смањење новодијагностификованих случајева карцинома, те да би то могло оставити траг на касно откривање ове злоћудне болести и лошије исходе у лијечењу.

Неки љекари из регије изражавају забринутост због онколошких пацијената у вријеме пандемије вируса. Тврде да је значајно опао број новодијагностификованих случајева због усмјерености свих капацитета на Ковид – 19. Шта говоре показатељи у РС из ове године?

Немамо прецизних података из ове године јер су они мало тромији и увијек касне, чак и од Међународне агенције. Инситут за јавно здравство РС води евиденцију о обољелима од рака. Комплетно обрађене податке имамо за 2016. годину када је било око 6.000 новообољелих у Републици Српској, а отприлике половина, око 3.100 људи годишње умре. Ми у ствари немамо податак о томе колико у овом моменту људи болује од карцинома или се лијече или га немају али су у сталном праћењу. У просјеку се број новооткривених множи са пет или шест, у зависности од регије.

Такође, код нас преко 50 одсто свих карцинома чини пет локализација. Карцином дојке, грлића материце и дебелог цријева могу имати превентивне скрининг програме, да се рано открију и да се могу адекватно лијечити.

Званично обрађени подаци су, сложићете се, били прилично давно. Шта се, бар из Вашег искуства, дешава посљедњих годину, двије? Имају ли ти подаци тенденцију раста, стагнације или пада?

Расту. На примјер, за пет година прије издате публикације, број новобољелих је порастао за скоро 25 одсто. Дакле, на сваких пет година се повећа скоро за четвртину, тако да ће тај број драстично расти. Практично, малигне болести постају број један, нажалост.

Да ли се у вријеме ванредног стања/ситуације због вируса корона, број новодијагностификованих малигних болести у Републици Српској смањио?

Посматрајући ситуацију на Универзитетско – клиничком центру РС, у периоду од 1. марта се прилив пацијената смањио. Прва уредба Кризног штаба је била да се све може зауставити, осим хитних случајева и онколошких пацијената. Клиника за онкологију је радила у пуном капацитету, а распоредили смо се у пет тимова.

За колико се смањио прилив онколошких пацијената?

У прва три ударна мјесеца се дијагностички и хирирушки дио смањио, јер су била таква упутства. Касније смо већ разговарали са менаџментом, па су се почеле радити шире хируршке интервенције када је у питању карцином. Код карцинома дојке, гдје се у високом проценту прво даје терапија, а онда након три до четири недјеље ради операција, морам признати да смо имали кашњења. Једноставно, није било протока хируршких интервенција. Када смо виђели да нам пацијенткиње касне и по два мјесеца, интервенисали смо, па је менаџмент одобрио додатне термине и ресурсе за те и друге захвате. Није ствар у томе да смо ми, као здравствени радници нешто успорили. И пацијенти су се плашили, а и медији су све ударне вијести посветили само Ковид-19 и људи су се плашили.

Страхујете ли да би таква ситуација могла оставити посљедице у смислу касног откривања тумора или лошијих исхода у лијечењу?

Та бојазан постоји, без даљњег. Када прође ова година, моћи ћемо да анализирамо поједине локализације тумора и у којем стадијуму су пацијенти долазили, те то упоредити са годином када није било Ковид-19. Планирамо то урадити на Клиници за онкологију заједно са Центром за дојку.

Оно што смо већ урадили и презентовали министру здравља Алену Шеранићу, јесте да смо анализирали све пацијенте који су обољели од вируса корона, а имали су малигну болест. Смртност се креће од 22 до 25 одсто код онколошких пацијената. Само за УКЦ РС ми смо нашли преко 80 онколошких пацијената који су обољели од Ковид-19, а као што сам навела, близу 25 одсто је била смртност.

Како генерално оцјењујете свијест наших грађана када су у питању контролни и превентивни прегледи са циљем раног откривања малигних болести?

Навешћу један примјер. Негдје 2000. године, заједно са женама обољелима од карцинома дојке, кренули смо са првим активностима на Тргу Крајине у Бањалуци, гдје смо дијелили летке, објашњавали… Људи су бјежали од нас, гурали нас, у смислу „пу, далеко било”. Данас је ситуација значајно другачија. Међутим, и данас имам пацијенте који долазе у јако запуштеном стању, са изузетно узнапредовалим стадијумом малигне болести. У таквим случајевима шта год да урадимо, колико год уложимо, какву год терапију да дамо макар и ову најновију, опет немамо жељени исход.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана