Владо Остојић, начелник општине Хан Пијесак: Подршка снимању филма о НАТО бомбардовању српског народа

Срна
Владо Остојић, начелник општине Хан Пијесак: Подршка снимању филма о НАТО бомбардовању српског народа

ХАН ПИЈЕСАК - Начелник општине Хан Пијесак Владо Остојић рекао је Срни да подржава снимање филма о Нато бомбардовању Републике Српске 1995. и да ће ова општина, која је засипана муницијом са осиромашеним уранијуомом, помоћи овај пројекат у складу са финансијским могућностима.

Остојић је подсјетио да је од 31. августа до 14. септембра Нато бомбардовао, између осталог, двије локације на подручју Хан Пијеска, Касарну у близини градског насеља и Релејни центар на Жепу.

Он је навео да је на Жепу приликом бомбардовања Релејне станице погинуо млади Ханпјесчанин Мирослав Митровић, иза кога су остала два малољетна дјетета и супруга и да, на срећу, није било жртава у Касарни код Хан Пијеска.

"Општина Хан Пијесак, као ни сусједне општине насељене већинским српским становништвом, није била поштеђена бјесомучног, безобзирног и безумног бомбародавања од Нато авијације у коме је кориштена муниција са осиромашеним уранијумом, а посљедице су евидентан повећан број обољелих од карцинома, али и других недостатака које људи не смију ни да саопште", рекао је Остојић.

Он је истакао да становништво овог подручја бомбардовано без разлога, "за шта је искориштен моменат када је наводно Војска Српске бомбардовала пијацу Маркале у Сарајеву, што апсолутно није истина и до сада није доказано".

Према његовим ријечима, без икаквог разлога је бомбардован добар и поштен народ који је са већим дијелом држава које припадају данашњем НАТО-пакту био савезник у оба свјетска рата.

"Не знам зашто је то урађено, а то је по мени као човјеку злочин", нагласио је начелник општине Хан Пијесак.

Он је изразио задовољство што је прича о Нато бомбардовању и посљедицама кориштења муниције са осиромашеним уранијум подигнута на виши ниво, што ће бити снимљен филм и што ће научним чињеницама бити документован овај беспотребан злочин над недужним народом.

Остојић сматра да је добро да Срби, не оптужујући ниједан народ на свијету, кажу да је НАТО пакт направио највећу грешку бомбардујући таквом муницијом народ који то није заслужио.

"Нема народа који може заслужити да га неко гађа муницијом са осиромашеним уранијумом", истакао је Остојић.

Он је подржао Удружење грађана "Бастион" и снимање тог документарног филма.

"Уколико будем имао финансијске могућности, помоћи ћемо да се сними тај филм и свијету открије истина о Нато бомбардовању једног доброг народа, какав је мој српски, и посљедицама које трпимо", поручио је Остојић.

Удружење "Здрави млади" из Београда, у сарадњи са Удружењем за очување српске културе и традиције "Бастион" из Брчког, покренуло је пројекат у оквиру којег ће бити снимљен филм о посљедицама НАТО бомбардовања СР Југославије и Републике Српске.

Предсједник "Бастиона" Арсен Павловић рекао је да ће то удружење водити пројекат на територији Републике Српске, те да у њему, са својим тимом од 100 научника, учествује и професор др Даница Грујичић, која ће бити ревизор филма.

Он је напоменуо да је тема бомбардовања раније обрађена само за територију СР Југославије, али не и Републике Српске, те да је сада прилика да се изнесу чињенице и докази о узроцима, као и директним и индиретним посљедицама бомбардовања.

Током НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године убијено 46 војника и више од 50 цивила, рањено је 98 војника, док је више од 120 цивила задобило теже или лакше повреде.

На српске положаје бачено је више од 10 тона експлозива, 1.000 пројектила и 13 "томахавк" ракета, а кориштена је и муниција са осиромашеним уранијумом који је оставио трајне посљедице по здравље становништва.

Операција је имала кодни назив "Намјерна сила" и током ње је НАТО имао више од 3.500 летова изнад Републике Српске, а у нападу на српски народ учествовало је 5.000 војника овог савеза из 15 земаља.

Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској, на иницијативу Срне, обиљежава се 9. септембра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана