Велики економски и духовни значај Сребренице кроз вијекове

Организатор округлог стола о теми "Сребреница у старом и средњем вијеку", као и цијелог Просвјетно-културног збора, који је почео 17. новембра, је овдашње Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета".

О мјесту и значају сребреничког подручја у старом вијеку и археолошким налазиштима из римског доба говорио је археолог Борис Радић.

Он је истакао да откривање археолошких остатака римске архитектуре од првог до петог вијека, односно Римског муниципијума у данашњим Скеланима 2008. године и артефакта која су ту откривена јасно показују да је то у римско доба био јак центар.

Радић је рекао да је некадашња Домавија на данашњем простору Саса код Сребренице била рударски центар, а Римски муниципијум био је снажан трговачки центар.

Он је навео мноштво сазнања о рударским, трговачким и грађевинским активностима Римљана на овом простору када је Сребреница имала изузетан значај због експлоатације сребра.

О средњовјековној Сребреници говорио је историчар Бојан Крунић, који је посебно истакао утицај Дубровника и трговачке и друге везе између Дубровника и Сребренице.

Крунић је нагласио да је Сребреница у средњем вијеку била развијен центар гдје се експлоатисала и топила руда и радила ковница новца о чему постоје бројни извјештаји у Дубровачком архиву.

Он је истакао и снажан развој Сребренице и њену модернизацију када је дошла под управљање деспота Стефана Лазаревића, када доживљава своју привредну, трговачку, али и духовну експанзију.

О духовном животу Сребренице у средњем вијеку говорио је протојереј-ставрофор Жељко Теофиловић, који је након посљедњег рата службовао у овом мјесту и бавио се истраживањим о континуитету православног духовног живота на овом подручју.

Он је истакао да је у то вријеме простор данашње Сребренице био сједиште Митрополије и најзначајнији српски духовни центар са лијеве стране Дрине.

Теофиловић је прецизирао да је Митрополија формирана 1232. године или десет година прије изградње средњовјековног манастира Сасе, односно 13 година од стицања аутокефалности Српске православне цркве.

Према Теофиловићевим ријечима, у то вријеме је на сребреничком подручју било око 40 српских цркава чији се остаци још откривају, као што је случај проналска остатака ранохришћанске цркве из шестог вијека на брду Боравац код села Ораховица, те остатака цркве у селу Чумавићи.

О неким карактеристичним догађајима и знаменитостима до којих је дошао као дописник Срне говорио је новинар Миро Пејић.

Пејић је истакао карактеристичност археолошког открића Виле рустика из римског периода на обали Дрине у Скеланима, са два слоја керамичких плочица, што указује да је тај објекат дуго кориштен и да се вршила његова реконструкција.

Он је поменуо и проналазак средњовјековног стећка јединствене сивкастозелене боје.

Археолози кажу да стећци од такве врсте и боје камена више нигдје нису регистровани.

Он је говорио и о пет средњовјековних познатих градова и могућностима да их је било још, али да нису сачувани и познати.

Пејић је изнио и податак да се прва у свијету забиљежена побуна радника догодила у Сребреници 1427. године, када су се рудари побунили против надзорника Владимира што је било 65 година прије открића Америке и 459 година прије првомајских протеста радника у Чикагу.

Из Сребренице је и први писани траг из области екологије јер се 1435. године тражи од деспота да се измјесте топионице ради загађености ваздуха и изазивања болести.

Професор Драги Јовановић присутне у пуној читаоници Народне библиотеке упознао је о раду и доприносу за изучавање богате историје Сребренице академика Десанке Ковачевић Којић која је умрла 13. августа ове године у 97. години.

Ова знаменита историчарка рођена 1925. године у Сарајеву била је стручњак за средњи вијек и изучавала је историју Сребренице и објавила многе радове и књиге о њеној средњовјековној прошлости, успону и значају.

Просвјетно-културним збором "Стопама Луке Милованова Георгијевића", низом културних и научних догађаја одаје се омаж лику и дјелу Луке Георгијевића /1784-1828/, филологу и књижевнику, рођеном у Осату код Сребренице, који је током кратког живота, као један од највећих интелектуалаца свога доба, иза себе оставио основе савременог српског писма и правописа, које је Вук Стефановић Караџић мисионарски усавршио и објавио.

Лукиним књижевним трагом ходио је један заборављени Сребреничанин, награђивани приповједач и романописац Звонимир Шубић /1902-1956/, који стварајући у кочићевско-ћоровићевском духу спада у знамените босанскохерцеговачке књижевнике између два свјетска рата.

Истим стопама су наставили истакнути сребренички професори, новинари и културни радници Живан Јовановић /1921-1991/ и Бошко Миловановић /1951-1996/ који су своје животе посветили оснивању, развоју и осавремењавању образовне, културне и информативне дјелатности овог дијела Подриња.

По Георгијевићу, Шубићу и Миловановићу, те Јовановићу утврђене су књижевна, поетска, литерарна и новинарска награда, које су додијељене побједницима конкурса у оквиру ове манифестације.

Те исте стопе су богато насљеђе стваралаштва и писане ријечи за нове генерације на ходочасном путу за културу, просвјету и духовност које његује СПКД "Просвјета" из овог мјеста, не дозвољавајући да буду заборављени културни ствараоци и прегаоци из овог мјеста са изузетно богатом историјско-културном традицијом о којој ће се сутра говорити.

Просвјетно-културни збор биће завршен 16. децембра округлим столом поводом 120 година од рођења сребреничког књижевника Звонимира Шубића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.