Усташки масакр у Благају на Ђурђевдан 1941.
Бањалука, Вељун - Усташе су од 6. до 8. маја убиле више од 530 Срба из Вељуна и околине и то је био први масовни злочин над Србима на Кордуну.
Био је то организован злочин планиран у самом врху усташке организације и почињен са геноцидном намјером истребљења српског становништва на територији Независне Државе Хрватске /НДХ/, подсјећају из Удружења "Јадовно".
У овом злочину 530 мушкараца из Вељуна и околине похватано је или доведено на превару у зграду жандармеријске касарне и школе у Хрватском Благају и усмрћено на звјерски начин хладним оружјем, осим једне групе која је била стријељана.
Усташа Јанко Медвед рекао је пред органима Озне у Карловцу 21. маја 1945. године, описујући масакр, да су усташе водиле групе од по 10 Срба до ископане јаме и тамо их тукле крамповима, ножевима и батинама.
"Кад смо их довезли до јаме, командовали смо да легну, тако да смо од једног до другог ишли и ударали по два пута у главу, а затим смо их бацили у јаму. Било је људи који су напола живи бачени...Када смо тако све људе поубијали, јаму смо посули живим кречом, затрпали је и заиграли коло...", рекао је усташки зликовац, чије је свједочење било сачувано у Историјском музеју у Карловцу.
Вељунски масакр представљао је само увод у контунуирану праксу геноцида над Србима у НДХ.
Послије 1991. у Хрватској се десио читав низ напада на спомен-обиљежје жртвама овог покоља.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
