Уроша Живковића ни Де Гручијев синдром није омео да постане најмлађи предузетник у Српској: У царству слаткиша пронашао срећу

Јана Кезић
Уроша Живковића ни Де Гручијев синдром није омео да постане најмлађи предузетник у Српској: У царству слаткиша пронашао срећу

БАЊАЛУКА - Дјечака Уроша Живковића, широког осмијеха и раздраганог лица, ни Де Гручијев синдром није омео да се бави занимљивим послом прављења посластица, а упркос потешкоћама у развоју, пронашао је начин да искаже своје емоције и креативност.

Овај десетогодишњак живи у Поточанима код Прњавора, а све то не би успио без помоћи своје мајке Татјане.

Ни то што од 2016. живи у свијету тишине не ремети га у напредовању. Похађа редовну школу, иде у школицу спорта, учествовао је на разним радионицама, а уз све то је прошле године проглашен за најмлађег предузетника у Српској. Међутим, његова мајка Татјана каже да Уки највише воли да проводи вријеме у радњи, гдје настају разне делиције од чоколаде.

- У радњи је пуно шаренила и њега то одушевљава, а највише воли да украшава мафине. Ја их испечем, он то не зна да ради јер је још мали, али зато добије шлаг и остале ствари да их украшава. У томе ужива - казала је за “Глас Српске” Татјана Живковић која је кроз осмијех додала да Уки поједе пола украса док уљепшава посластице.

Урош је доста касно проходао и са неких 18 мјесеци направио прве пузеће кораке, а његово омиљено мјесто је била управо кухиња, гдје је тада волио да борави.

- Требало је да радимо неке вјежбице и сасвим случајно смо дошли на идеју са једним доктором да осмислимо нешто да то буде управо у кухињи. И потпуно ненадано из радне терапије отишли смо у бизнис да правимо чоколаду. По узору на фестивал чоколаде који смо видјели у Опатији, лани је званично настала и “Укијева чоколадна бајка” - казала је Живковићева те додала да су, тек када су кренули у бизнис са чоколадом, схватили да је то, у ствари, један свијет науке.

Прије три године изашао је и први “Укијев кувар” који је био, како објашњава мајка Татјана, још један начин да га приближе јавности, али не само њега него и сву дјецу са потешкоћама у развоју.

- Колико има компанија које воде људи који и нису квалификовани за то, па зашто онда и наш Урош не би могао да има своју компанију - казала је Живковићева. Фирма је основана искључиво због Уроша, прича мајка, а до његовог пунољетства отац ће бити власник.

- Сав новац који зарадимо остаје на његовом рачуну и чувамо га за њега - испричала је Живковићева.

Самостални рад и социјализација су веома битни за свако дијете па тако и за Уроша, а другари из школице га обожавају.

- Једном приликом сам рекла да бисмо ми сви требали да учимо од Уроша. Он је увијек срећан, за разлику од нас. Срећно и насмијано дијете које обожава да једе чоколаду - истиче Урошева мајка.

“Укијева чоколадна бајка” сарађује са многим трговинама и компанијама, међу којима је и “Крајишка кућа” у Бањалуци.

- Имамо веома добру комуникацију и кад год смо наручили робу, увијек је стигла у рекордном времену. Купци су одушевљени Урошевим чоколадним чаролијама и радо се враћају по њих - казали су у бањалучкој “Крајишкој кући”.

Фестивали

Неизоставно је споменути и да Урош и његова мама учествују на фестивалу чоколаде и вина који се одржава у Бањалуци. Ове године они су чак и организатори овог предивног фестивала, а Урош је њихово заштитно лице за 2021. годину. Циљ им је да мотивишу и друге фирме да ангажују дјецу са потешкоћама у развоју како би и она добила свој медијски простор.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана