Удружење особа обољелих од епилепсије РС: Тешкоће се лакше преброде заједно

У то се увјерила и екипа “Гласа” која је посјетила Удружење особа обољелих од епилепсије РС. Без обзира на све потешкоће, дочекали су нас пуни ведрог духа и ентузијазма, те доказали да не траже изговоре и алиби, већ храбро корачају у будућност.

Један од њих је Бањалучанин Давор Вукосављевић. Рођен је здрав и без било каквих сметњи, али залутали метак који га је погодио када је имао 14 година промијенио му је живот.

- Епилепсију имам 26 година, са њом се можете носити само ако прво прихватите себе, таквог какав јеси, али онда и да будете прихваћени од стране људи и околине.

Епилепсија није ни заразна ни прелазна болест - почиње причу за “Глас” Вукосављевић. По природи борац, Вукосављевић је увијек на услузи свим члановима удружења.

За наш лист присјетио се како је то, нажалост, сада већ давне 1996. године изгледало.   

-  Све сам живо био заборавио. Мајку сам сврстао у тетке, колеге из разреда помијешао са комшијама, потпуна амнезија. Након операције прошла су два мјесеца када сам устао из колица, почео помало да ходам али то је било десетак метара и морао сам да сједнем. Учио сам испочетка и слова и бројеве. Живот није лак, али се борим и увијек говорим људима да морамо да се боримо - казао је Вукосављевић, додајући да у ИОК “Борцу” тренира сједећу одбојку, а уз то иде и у теретану.

Предсједница Удружења обољелих од епилепсије РС и мајка дјевојчице која болује од ове болести Јелена Борић каже за “Глас” да је веома значајно да постоји удружење, јер ту једни с другима дијеле приче, али и проблеме.

- Уз то, показујемо да то није табу тема и трудимо се да скинемо стигму. Да чланови удружења имају један лагоднији живот у смислу да подијеле једни с другим проблеме које имају и уз то да медицинску бригу о нашим члановима дигнемо на један већи ниво - рекла је Борићева.

Њена кћерка Данка епилепсију има годину дана, а Борићева каже да најбитније јесте то да сам родитељ прихвати стање и да успије да стабилизује нападе, те из тога извуче максимум да дијете може да води што квалитетнији живот.

- Онда одгојите одраслу особу која има епилепсију али буде функционална - рекла је Борићева. Наглашава да ће ускоро бити доступан и жиро-рачун удружења те позива људе добре воље да уз донације помогну лакше функционисање ове категорије.

- Имали смо већ два пута донације, односно зимницу за наше чланове, ријешили смо проблем када је ријеч о снабдијевању лијековима, посебно у вријеме короне - казала је Борићева.

Много је хуманитараца који су им притекли у помоћ, поготово код набавке лијекова, али у првом реду чланови удружења у глас издвајају Градишчанина Драгослава Шиника, који им је увијек при руци.

Искуства

Родитељ дјевојчице која уз епилепсију болује и од ријетких болести Далибор Гверо за “Глас” каже да је борба много тежа, ако су удружене болести.

- Око друге године видјели смо да дијете слабије прича,  неколико реченица само изговара. Са три и по године добије топлотни фрас, а магнет главе је показао да је дијете некада имало мождани удар, односно да се десио излив крви на мозак. Сада дијете има 12 година а лијечи се осам и по година на УКЦ-у. У посљедње двије године има јаче нападе који доводе и до несвјесног стања - рекао је Гверо, додајући да се напади дешавају сваки дан, некада и до 20 дневно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.