У недјељу прво празновање свештеномученика житомислићких

Игуман овог манастира Данило Павловић и монаштво позвали су све херцеговачке вјернике да дођу у манастир да би заједно, у молитви и сјећању, обиљежили овај важан дан и заједно започели традицију слављења Светих свештеномученика житомислићких.

Игуман Данило подсјетио је да су Свети свештеномученици житомислићки канонизовани 2005. године, када је освештан манастир Житомислић.

"Тада су свечано унесени у списак светих, али није одређен датум њиховог празновања. Ове године на Светом архијерејском сабору донесен је датум празновања и од наредне године биће унесен у календар Српске православне цркве", истакао је игуман Данило.

Празновање ће започети у суботу, 25. јуна, празничним вечерњим служењем у 18.00 часова и изложбом "Васкрсење манастира Житомислић" која ће почети у 19.00 часова.

У недјељу, 26. јуна, је јутрење у 8.00 часова, а Свету архијерејску литургију у 9.00 часова служиће преосвећени епископи нишки Арсеније, далматински Никодим и захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.

Игуман Данило навео је да ће након литургије у 11.30 бити одржана свечана академија о значају самих мученика и историје манастира поводом обиљежавања 30 година од када је манастир порушен и 20 година откако је почела његова обнова, што ће се наставити током цијеле године.

Игуман Данило истакао је да су манастир Житомислић и његово братство увијек дијелили судбину српског народа.

Он је подсјетио да су житомислићки мученици братство манастира Житомислић које је пострадало у Другом свјетском рату, успостављањем Независне Државе Хрватске /НДХ/.

"Тада је на челу манастира био игуман Константин Вучуровић, јеромонах Доситеј Вукићевић, јеромонах Макарије Пејак, искушеник Младен Шаран, искушеник Обрен Окиљевић, богослов Марко Продановић и богослов Бранко Билановић. Код њих се тада нашао у гостима и протођакон из Мостара Владимир Чејовић који је дошао из Црне Горе бјежећи од тамошњих ратних дешавања", навео је игуман Данило.

Према његовим ријечима, они су се 1941. године одазвали попису у мјесни уред гдје су их свезали и мучили те одвели на Видоњу јаму изнад Билетић поља, бацили у њу и затрпали камењем.

Игуман Данило је подсјетио и да је митрополит Владислав покушавао шездесетих година прошлог вијека да их достојно сахрани, међутим, комунистичке власти то никада нису дозволиле, па су тек 1991. године извађени из јаме и сахрањени у гробници изнад цркве у манастиру Житомислић, али ни тада нису имали мира.

"Године 1992. разорен је манастир и тада су нови мучитељи бацили експлозив у њихову гробницу тако да су они два пута страдали. Имамо данас само дио сачуваних костију које чувамо у цркви испред олтара. Проглашени су за мученике 2005., јер су два пута страдали и од тада до данас их поштујемо, пјевамо их на свакој литургији и молимо им се као својим небеским заштитницима", рекао је игуман Данило.

Према његовим ријечима, ни ово њихово мученичко страдање није било крај иако је тада изгледало веома страшно, јер је манастир потпуно запустио и био опљачкан у току Другог свјетског рата и овога рата.

Упркос свим страдањима, игуман Данило је истакао да се манастир увијек обнавља и представља светионик српском народу, али је и добар свједок народима који живе у сусједству.

"Свједочимо истинску православну вјеру, вјеру повјерења, вјеру хришћанску и јеванђељску", рекао је игуман Данило. /

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.