У марту и априлу 174 случаја насиља у породици

Срна
У марту и априлу 174 случаја насиља у породици

Министар породице, омладине и спорта Републике Српске Соња Давидовић изјавила је Срни да су у марту и априлу, према подацима МУП-а, забиљежена 174 случаја насиља у породици, док је у истом периоду лани забиљежено 175.

 

Давидовићева је истакла да су током ванредног стања због епидемије вируса корона забиљежена 72 случаја насиља у породици када је ријеч о насиљу мужа над женом, што је 41 одсто од укупног броја пријављених случајева.

- Појава вируса корона у Српској ставила је породицу пред бројне изазове, као што су страх од непознатог, неизвијесност, прилагођавање новој свакодневници. Овакве ситуације често могу довести и до насилног понашања према члановима породице, посебно према женама и дјеци - рекла је Давидовићева.

Иако, додала је она, искуства већине земаља показују да се у ванредним и кризним ситуацијама повећава степен насиља у породици, у Српској није забиљежен већи број у односу на ранији период.

Она је рекла да је евидентирано 209 жртава које су у 71 одсто случајева биле жене старости од 30 до 40 година.

Давидовићева је напоменула да су и старија лица у породици, такође, у ризику од насиља и да могу бити изложена физичком, психичком и економском насиљу, посредством незадовољавања њихових основних животних потреба, јер су у вријеме ванредних и кризних ситуација зависна од помоћи осталих чланова породице.

НАСИЉЕ СИНА НАД МАЈКОМ У 23 СЛУЧАЈА, А НАД ОЦЕМ У 21

Она је навела да је посебно забиљежен и већи број случајева међугенерацијског насиља, гдје је син извршио насиље над мајком у 23 случаја /у 2019. години 15 случајева/, те сина над оцем у 21 случају.

Као најзаступљенији облици испољавања насиља забиљежени су физичко – 51 одсто и психичко – 42 одсто насиље у породици.

Давидовићева је рекла да су током периода ванредног стања чешће предлагане заштитне мјере и хитне мјере заштите у односу на исти период прошле године и да је за период март–април ове године предложено 14 заштитних и пет хитних мјера, а за исти период прошле године девет заштитних и једна хитна мјера заштите.

"Поред општих услуга подршке, жртве насиља у породици имају право и на специјализоване мјере подршке, међу којима су бесплатне, повјерљиве телефонске СОС линије и сигурне куће“, истакла је Давидовићева.

Она је навела да је циљ специјализованих мјера подршке оснаживање жртава кроз оптималну подршку и помоћ која је прилагођена њиховим специфичним потребама.

СОС ЛИНИЈА 1264 ПОЗВАНА 554 ПУТА

Специјализовану подршку жртвама насиља у породици у Републици Српској на СОС телефонску линију 1264 пружају организације које реализују и посебну мјеру подршке жртвама насиља у породици, сигурну кућу.

СОС савјетнице путем телефонских линија пружају углавном психосоцијалну подршку у циљу оснаживања за излазак из насиља и пријављивања насиља субјектима заштите.

Давидовићева је додала да и сигурне куће у Републици Српској реализују СОС телефонску линију за подршку жртвама насиља у породици – 1264, која је током периода ванредног стања несметано функционисала.

- Током периода ванредног стања у Републици Српској ни на СОС телефонску линију за подршку жртвама насиља у породици 1264 није забиљежен већи број позива, а евидентирана су 554 позива, што је мање у односу на исти период прошле године када су регистрована 603 позива - истакла је Давидовићева.

Када је ријеч о насиљу у породици, Давидовићева је нагласила да је потребан мултисекторски приступ свих субјеката заштите, како би жртва добила адекватну заштиту, а Закон о заштити од насиљу у породици био у потпуности примјењиван.

ПРИМЈЕНА ЗАКОНА ОД 1. МАЈА - НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ КРИВИЧНО ДЈЕЛО

- С обзиром на то да живимо у друштву у ком се врло често насиље оправдава и жртве га, из страха, не пријављују, одлучили смо се на измјене Закона о заштити од насиља у породици којим је свако дјело насиља у породици дефинисано као кривично. На овај начин подигнута је заштита жртве на виши ниво - рекла је Давидовићева.

Она је додала да се Закон примјењује од 1. маја, а жртве насиља добијају адекватнију и правовремену помоћ и подршку, додатно унапријеђену по утврђеним међународним стандардима, а одговор друштва на друштвено неприхватљиве радње насиља у породици и санкционисање учиниоца насиља остварује се примјеном Кривичног законика Републике Српске.

- Приступом који одваја помоћ, подршку и заштиту жртава насиља у породици и прописује их Законом о заштити од насиља у породици, од санкционисања учиниоца које се прописује Кривичним закоником Републике Српске, добија се боља заштита жртве и ефектнији и строжи одговор друштва према учиниоцу насиља - рекла је Давидовићева.

Она наводи да је Законом , између осталог, наглашена обавеза свих субјеката заштите да у процесу заштите, помоћи и подршке жртвама насиља у породици сарађују у најбољем интересу жртве, оснажује се међусекторска сарадња свих субјеката укључених у систем заштите жртава - на подручју сваке јединице локалне самоуправе у Републици Српској закључује се протокол о поступању и образује група за координацију и сарадњу од представника свих установа, органа и организација које пружају заштиту, помоћ и подршку жртвама насиља у породици.

Давидовићева је навела да је уведен и институт процјене ризика и ту је јако значајна улога полицијског службеника, који је специјално обучен да интервенише у ситуацијама насиља у породици јер је најчешће прва карика у ланцу пријављивања, а самим тим и основ за даљу активацију осталих учесника у поступку спречавања насиља и заштите и подршке жртви.

- Надлежни полицијски службеник дужан је да своју процјену ризика достави центру за социјални рад, да се упозна са детаљима и по потреби предузме проактивне мјере. Из истог разлога процјена се доставља и надлежном јавном тужиоцу - рекла је Давидовићева.

Она је нагласила да се по свакој пријави насиља у породици процјењује ризик од понављања насиља и да се, у складу са овом процјеном, планира предузимање потребних радњи и мјера у правцу спречавања учиниоца да понови насиље и заштити жртва.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана