У четвртак 26 година од распуштања злогласног логора "Силос"

Обиљежавање организује Савез логораша Републике Српске и Центар за друштвена истраживања, транзицијску правду и демократију "Истина и правда".

Предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић изјавио је Срни да ће у 12.00 часова бити служен парастос жртвама у цркви Осеник у Хаџићима, након чега је у 13.00 часова предвиђено полагање цвијећа и прислуживање свијећа испред "Силоса" у Тарчину.

Он је навео да ће у Културном центру Источно Ново Сарајево у 14.00 часова бити одржана Академија и приказан документарни филм о страдању Срба у "Силосу".

"До сада смо упутили позиве савјетнику српског члана Предсједништва БиХ Бошку Томићу, представницима Министарства за рад и борачка питања у Влади Републике Српске, директору Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милораду Којићу, начелницима општина са подручја града Источно Сарајево, те удружењима која су настала из одбрамбено-отаџбинског рата", рекао је Носовић.

Он је напоменуо да је позив упућен и представницима Си-Ен-Ена.

Носовић је напоменуо да ће за заинтересовене из Источног Сарајева у 11.00 часова бити организован превоз аутобусима у Хаџиће, уз пратњу федералне полиције.

Злогласни логор за Србе "Силос" у Тарчину остаће упамћен као један од 126 казамата на подручју ратног Сарајева, у којем је више од 600 српских цивила прошло кроз најстрашније тортуре, физичка и психичка злостављања, пребијања и мучења глађу, а 24 их није преживјело.

Већина логораша који су дочекали слободу данас углавном живи у прекоокеанским земљама, далеко од мјеста злочина и злогласног логора који је затворен на Светог Саву, 27. јануара 1996. године, и то два мјесеца од парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за распуштање логора у БиХ.

Ранија свједочења српских логораша потврђују да је логор "Силос", који су муслиманске власти основале 11. маја 1992. године у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, имао све елементе злогласног логора Аушвиц из Другог свјетског рата.

У њему су углавном били затворени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних мјеста, мушкарци од 14 до 85 година и 11 жена, од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће, те 11 резервних војника, заробљених на борбеној линији у Хаџићима.

Најмлађи међу њима био је четрнаестогодишњи Лео Капетановић, а најстарији осамдесетпетогодишњи Васо Шаренац, који је умро у "Силосу" на температури која је увијек била за 10 степени нижа од спољашње.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.