Тржиште криптовалута постаје транспарентно

На снагу је ступио правилник који, након закона, додатно дефинише ову област. На овај начин ће се знати колико је учесника на овом, нама и даље новом тржишту, а инвеститори ће знати с ким тачно послују уз који ризик.

Колико је тачно фирми које послују на тржишту криптовалута у Српској нико поуздано не зна. Борис Мајсторовић, извршни директор криптомјењачнице БЦX, Бањалука, каже да је ова криптомјењачница прва и највећа у БиХ, али да ни они, који су годинама у послу, не знају ко им је конкуренција.

- Ми знамо, имамо повратну информацију од клијената да се два правна лица баве криптовалутама. И знамо да има физичких лица која се на црно баве криптовалутама - рекао је Мајсторовић. 

Тачку на нагађање требало би да стави регистар који ће евидентирати учеснике на овом тржишту. Регистар је формиран при Комисији за хартије од вриједности Републике Српске која је већ примила први захтјев.

- Сви они који се већ тиме баве, дужни су да у што краћем року, гледајући закон, то је 3. фебруар, поднесу захтјев Комисији. Сва непосредна сазнања која будемо имали ићи ће у правцу да се обратимо таквим правним или физичким лицима у оном домену колико то знамо - рекао је Огњен Михајловић, предсједник Комисије за хартије од вриједности.

Три су добре стране формирања овакве евиденције. Сви пружаоци услуга морају да упозоре инвеститоре на ризик који често није мали. Обавезно је оснивање рачуна посебних намјена који је издвојен из рачуна пружаоца услуге и његове имовине. Тако ће, за случај да дође до проблема у пословању, улог инвеститора бити сигуран. Такође, обавезно је испуњавање услова прописаних Законом о спречавању прања новца.

Мајсторовић истиче да би инвеститори требало да обрате пажњу ко је евидентиран, а ко није.

- Уколико није регистрован, треба избјегавати такве трговце криптовалутама, јер нису стручни, немају алате за спречавање прања новца и надам се да ће овај закон довести до тога да се сузбије црно тржиште, јер је то тренутно највећи проблем - наводи он. 

Крипто трговци тако ће, попут банака, морати да воде рачуна о томе ко су им клијенти и какво је поријекло њиховог новца. Улагање у виртуелне валуте почиње и завршава се на релацији пословни субјекат – клијент, па инвеститори немају заштиту државе нити регулаторних тијела, као нпр. они који штедњу улажу у банку.

- Да Република Српска и Комисија за хартије од вриједности не гарантују за евентуелну штету или губитак тих валута на тим тржиштима и што је битно, да се на пружаоце услуга и њихове клијенте не односе законске одредбе о осигурању депозита, ни заштити корисника финансијских услуга - напомиње Михајловић.

Евиденција ће бити јавна, доступна на интернет страници Комисије за хартије од вриједности. Први корак за потенцијалне инвеститоре тиме ће бити – провјерити с ким имају посла. Ризик инвестирања у виртуелне валуте није мали, али то не значи да га треба учинити још већим.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.