Телефони остају у учионицама

Педагози, логопеди и други стручњаци који се баве развојем најмлађих све су гласнији у тврдњама да због претјеране употребе мобилних телефона све више дјеце има проблем са говором и одржавањем пажње што даље рефлектује потешкоћама у савладавању школског градива.

Директор Актива основних школа са подручја Шамаца, Модриче, Пелагићева, Доњег Жабара и Вукосавља Зорица Васиљевић каже да мобилни постају огроман проблем за дјецу, школу и цијело друштво.

- Најпаметније би било да се забрани ношење телефона у школе и то питање смо више пута покретали, јер дјеца код куће превише времена проводе уз екране, па би бар у школи требало да се друже, комуницирају. На посљедњем састанку Савјета родитеља наше школе о том питању смо дуго дискутовали, али без конкретног рјешења. Дио родитеља је за забрану, дио, међутим, жели да у сваком моменту зна гдје му је дијете - казује Васиљевићева, која је и директор ОШ “Сутјеска” у Модричи.

Иако је Законом о основном васпитању и образовању РС забрањена употреба мобилних телефона на настави, Васиљевићева наводи да ђаци то махом не поштују и да већина њих нађе начин како да га користи.

- На настави кришом шаљу поруке, сурфују на интернету, дописују се између себе. Већина родитеља је свјесна озбиљности проблема, али не знају шта да раде. И они су неснађени у овој ситуацији и треба им помоћ. Предности интернета су велике, али штета је већа - категорична је она.

Додаје да школа као образовна установа по овом питању не може учинити много, нарочито не без сагласности свих родитеља.

- Рјешење не можемо очекивати ни на вишем нивоу. Сматрам да је закон о забрани ношења телефона у школу на републичком нивоу немогућ. Довољан је један моћан лобиста којем то не одговара и приједлог никада неће проћи - казала је Васиљевићева за “Глас”.

Озбиљности проблема свјестан је и директор Актива основних школа Лакташи, Србац, Градишка и Прњавор Радослав Савановић који каже да су једно вријеме практиковали да ђаци телефоне држе на видном мјесту, окренуте наопако са утишаним звоном током наставе.

- Покушавамо се борити колико можемо, али за ову појаву која је глобална треба наћи системско рјешење. Кључни су родитељи, али они немају рјешење и најлакше је рећи нека школа то ријеши. Ми јесмо ту да помогнемо у васпитању, али маме и тате дјецу препуштају телефону и интернету највише код куће јер им је тако најлакше - казао је Савановић и додао да је отуђеност само једна од посљедица кориштења телефона.

У Републичком педагошком заводу за “Глас” наводе да путем медија сазнају о тешкоћама које се често представљају као посљедица употребе мобилних телефона у периоду раног развоја дјеце.

- Истраживање, које би се бавило том проблематиком, не можемо реализовати само капацитетима и у оквиру наше надлежности, јер би захтијевало ангажовање великог броја стручњака различитих профила и обухват адекватног броја популације - кажу у Заводу.

Додају да су поједине школе с циљем рјешавања проблема у својим интерним актима дефинисале начине и процедуре по којима ученици остављају мобилне у ормариће или на неко друго мјесто у току наставе.

- Сваки напредак технике и технологије треба да нам служи као олакшање у свакодневном функционисању, а не као господар наших живота. Промоција правилне употребе кориштења савремених достигнућа науке треба бити задатак свих институција у држави, али она мора кренути из основне ћелије друштва, породице. Дјеца моделе понашања носе из породице, а касније и из вршњачке групе у којој расту - рекли су у Заводу.

Дигитални свијет

У Републичком педагошком заводу кажу да је од школске 2020/2021. у наставни план и програм за основно васпитање и образовање уведен предмет “Дигитални свијет” који се изучава од 2. разреда. Додају да је у оквиру наставе за наведени предмет дефинисан садржај којима се код ученика настоји развијати и његовати правилан однос према савременим технологијама.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.