Свети мученици пребиловачки и остали херцеговачки мученици обиљежаваће се 24.јула/6.августа
БЕОГРАД - Мученици пребиловачки и доњохерцеговачки и сви остали мученици пострадали за вјеру у Херцеговини у вријеме Другог свјетског рата од сада ће се заједно прослављати под називом Свети мученици пребиловачки и остали херцеговачки мученици, са датумом празновања 24. јула/6. августа, саопштила је Српска православна црква.
Одлука је донесена на редовном засједању Светог Архијерејског сабора одржаног у Сремским Карловцима и Београду, од 15. до 21. маја.
У саопштењу се наводи да је измијењен датум празновања мученика дабробосанских, па ће се умјесто 28. јуна/11. јула, њихов спомен убудуће обиљежавати 5/18. јула сваке године, а датум празновања светих свештеномученика житомислићких биће 13/26. јун.
Света дјеца мученици, јастребарски и сисачки, празноваће се 13. јула/26. августа, свети мученици зворничко-тузлански 26. маја/8. јуна, а свети мученици бачки 10/23. јануара.
У Диптихе светих уврштени су епископ карловачки и плашчански свети Данило, са датумом празновања 27. јануара/9. фебруара, свети Иринеј /Ћирић/ и епископ бачки, исповједник вјере, са датумом празновања 24. марта/6. априла.
Увршета су и света 73 свештеномученика горњокарловачка, чији ће датум празновања бити заједно са споменом светог свештеномученика Саве горњокарловачког 4/17. јула, као и свети свештеномученик Недељко Раковички /Стреличић/, са датумом празновања 8/21. маја, те свети свештеномученик Милош /Билбија/ Грковачко-црнолушки, са датумом празновања 28. јула/ 10. августа.
У Диптихе светих уврштени су и свети свештеномученици Илија /Будимир/, Ристо /Ћатић/, Коста /Станишић/ и остали ливањски мученици, а њихов датум празновања ће ускоро бити утврђен и саопштен, као и свети преподобномученици медљански игуман Серафим, монах Авакум и монах Мардарије, са датумом празновања 28. септембра/11. октобра.
"Препознајући у примеру њиховог врлинског живота, мучеништва, исповедништва и подвижништва неугасиву ревност за веру, Српска православна црква уношењем у Диптихе светих препоручује ова новојављена и новопрослављена светила православља својој духовној деци као пример за углед у врлини и чврстини вере, наде и љубави", истиче се у саопштењу.
Из СПЦ су навели да су током засједања Светог Архијерејског сабора саслушани и анализирани извјештаји о раду Светог Архијерејског Синода и епархијских архијереја, као и добротворне фондације "Човекољубље" и других фондација, установа и служби СПЦ у протеклом периоду.
Сабор се бавио и радом Патријаршијске библиотеке, Музеја и Архива СПЦ, као и питањем црквене просвјете анализирајући тренутно стање и проблем, а за ректоре богословија постављени су досадашњи вршиоци дужности ректора.
За ректора Богословије Светог Саве у Београду постављен је протођакон Радомир Врућинић, Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима протојереј–ставрофор Јован Милановић, а Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи протонамјесник Љубомир Пријовић.
Разматрано је и стање СПЦ на Косову и у Метохији, у Црној Гори, у Хрватској и другдје, као и духовне и све остале посљедице ратног сукоба у Украјини.
Посебно је разматрана тема избјеглицâ, од којих је велики број уточиште нашао на простору јурисдикције СПЦ.
У саопштењу се додаје да је Сабор са дужном пажњом и бригом разматрао и појаве које угрожавају, а у неким случајевима и нарушавају јединство Православне Цркве, а током Сабора одржана је и сједница Централног тијела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару у Београду.
У Светом Синоду мандат је престао митрополиту дабробосанском Хризостому и епископу крушевачком Давиду, који остају чланови замјеници.
За нове чланове Светог Синода изабрани су митрополит црногорско-приморски Јоаникије и епископ бачки Иринеј.
За епископа западно-европског изабран је досадашњи викарни епископ хвостански Јустин /Јеремић/, а за епископа шабачког досадашњи викарни епископ топлички Јеротеј /Петровић/, док је администрирање Епархијом загребачко-љубљанском повјерено Његовој светости патријарху Порфирију.
За викарне епископе патријарха српског изабрани су архимандрит Алексеј /Богићевић/, игуман манастира Светог Луке у Бошњанима крај Варварина, са титулом епископ хвостански, архимандрит Иларион /Лупуловић/, игуман манастира Драганца код Гњилана, са титулом епископ новобрдски и архимандрит Нектарије /Самарџић/, клирик Епархије британско-скандинавске, са титулом епископ јегарски.
Изабрани за викарне епископе патријарха Порфирија су и архимандрит Доситеј /Радивојевић/, настојатељ манастира Светог Георгија у Ћелијама код Лазаревца, са титулом епископ липљански и протосинђел Петар /Богдановић/, настојатељ манастира Горњака код Петровца на Млави, са титулом епископ топлички.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.