Супружници у Српској све рјеђе пред судијом

Анита Јанковић-Речевић
Супружници у Српској све рјеђе пред судијом

Бањалука - Супружницима у Републици Српској развод је чини се све рјеђа опција па су тако тачку на заједнички живот лани ставила 963 пара за разлику од 2014. године када се на тај корак одлучило њих 1.106, што улијева наду у опстанак породице и институцију брака.

Строга увјерења о заједничком животу одавно су почела да блиједе, због чега је брачна заједница била озбиљно пољуљана.

Склопљених бракова из године у годину у Српској је било све мање, а број развода се константно повећавао. Да је сада ситуација донекле повољнија показују подаци Завода за статистику РС према којима је судбоносно “да” прошле године изрекло 5.966 парова, што је за 143 брака више у односу на 2014. годину, када су живот удвоје започела 5.823 пара.

Према демографском билтену, који је објавио Завод, август и септембар су младенцима лани били најдражи мјесеци за склапање брака, док је просјечна старост младожење била 32,1 годину, а младе 28,9 година.

С друге стране, у априлу, као и јулу прошле године, било је највише развода, а тачку на заједнички живот у тим мјесецима ставило је укупно 202 пара. Највише бракова окончано је након пет и више година заједничког живота, њих 733, док је 25 парова одлучило да се разведе већ током прве године брака.

Статистика показује да највише “пуцају” бракови у којима супружници немају дјецу, и таквих је лани било 396.

- Мушкарци су се најчешће одлучивали на развод у старосној доби од 42,9 година, а жене са 39,5 година старости - стоји у демографском билтену. Социолог Ведран Француз каже да су позитивни показатељи резултат неколико фактора.

- Млади парови се данас прво упуштају у заједнички живот који је нека врста теста за брак. Ако увиде да могу функционисати заједно вјенчавају се, а ако не, разилазе се. Такав концепт је постао готово неписано правило и сматрам да једним дијелом доприноси мањем броја развода. Такође, чест је случај да су оба партнера запослена тако да ни немају много времена за свађу и конфликте - рекао је Француз и додао да образовне установе, локалне и вјерске заједнице све више раде на промоцији брачних вриједности што додатно доприноси очувању брака.

Терапеут у Породичном савјетовалишту Центра за социјални рад Бањалука Сњежана Максимовић каже да до краха брачне заједнице углавном долази у ситуацијама када мушкарци одбијају да учествују у подјели послова, затим ту је алкохол који, према њеним ријечима, са собом неријетко повлачи и породично насиље. Наводи да су чести разлози размирица и мијешања сродника у брачне односе, као и прељубе.

- Годишње нам се за помоћ обрати стотињак парова који имају проблема у браку и то су махом жене, јер мушкарци теже причају о својим осјећањима.

Оно што је добро је да се број особа које траже помоћ стално повећава што значи да све више људи жели спасити брак, да постају свјесни да сами граде своје односе.

Јавља нам се доста младих парова, који у брак улазе са мање одговорности и нису спремни да трпе због чега долази до сукоба - истакла је Максимовићева и поручила да се успјешан брак заснива на доброј комуникацији те да љубав није свемогућа и не може ријешити све проблеме

 

 

Спасавање брака

Сњежана Максимовић каже да је за спасавање брака најважнија мотивација партнера да превазиђу проблеме.

- Када двоје људи жели да остане у браку, онда се лако нађе начин да се изгладе односи. Некада попусти једно, некада друго, траже компромис и договоре се. Ако само једно жели да се брак спаси онда нема начина. Људи који очекују да се неко због њих мијења морају знати да то не иде. Браку дефинитивно нема помоћи када се један од партнера заљуби у трећу особу - нагласила је Максимовићева.

 

године          склопљени бракови                         разведени 
2014.                 5.823                                                 1.106
2015.                 5.895                                                 1.143
2016.                 5.563                                                 1.025 
2017.                 5.954                                                   985
2018.                 5.966                                                   963

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана