Стојановић: Имамо амбициозан план за прњаворску ергелу

За остварење ових планова од Владе Српске очекује се значајна финансијска подршка како би ергела постала исходиште савременог узгоја коња у Републици Српској.

Стојановић је рекао Срни да је остварен први циљ заштите генетског потенцијала и да ће наредни кораци бити на унапређењу коњичко-рекреативног спорта, уз укључење што више љубитеља коња који желе да се баве рекреативним спортом, а прије свега јахањем.

“Сматрамо да на ергели морају бити заступљени и други туристичко-угоститељски садржаји, да се посјетиоци могу одморити, да имају гдје преноћити, али да буду обухваћени и садржаји који се односе на едукцију о свему што се односи на коњарство”, рекао је Стојановић, који је у Прњавору присуствовао отварању изложбе о традицији узгоја липицанера у Републици Српској.

Он је подсјетио да је у Прњавору 1946. године почео први узгој ове расе коња и да су управо грла из прњаворске ергеле раније била заступљена на ширем простору бивше Југославије, а сада Републике Српске и БиХ.

Стојановић каже да је одлуком о формирању ергеле као јавне установе трасиран пут да се задржи генетски потенцијал и истовремено промовише коњички спорт и узгој коња у Републици Српској.

“Све наше активности су у садејству са локалном заједницом и осталим институцијама које имају за циљ да унапређују и развијају сточарску производњу, у конкретном случају коњарство. Ергела је заслужила да се њен коначан статус дефинише кроз већи финансијски оквир што очекујемо да ће се десити током 2022. или 2023. године”, рекао је Стојановић.

Он је истакао да су материјалне предиспозиције обезбијеђене, али да је остало да се дефинише простор у којем ће животиње имати услове сличне онима у европским ергелама.

“Продајом неких некретнина које нису перспективне за ергелу обезбиједићемо предиспозиције да се дефинише технологија која ће бити за примјер и ићи ћемо раме уз раме са европским ергелама које узгајају липицанце и са којима сарађујемо”, каже Стојановић.

Аутори изложбе, коју је организовао Завичајни музеј Прњавор, су Миљан Ербез, Владимир Ђукановић и Саша Драгичевић.

Етнолог Владимир Ђукановић навео је да је идеја за изложбу настала када је Словенија иницирала да све државе које имају узгајивачнице липицанера учествују у заједничкој номинацији уписа ове расе коња на УНЕСКО-ову листу нематеријалног културног насљеђа.

“Како ми имамо ергелу у Прњавору, Музеј Републике Српске је заједно са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарством просвјете и културе ушао у процес номинације. Изложба је промотивног карактера да прикажемо пројекат и све што смо урадили по том питању”, рекао је Ђукановић Срни.

Он је подсјетио да је процес номинације завршен 2019. године, али како се ради о првој заједничкој номинацији са још осам држава процес траје три године, па би тек у октобру сљедеће године требало бити познато какав је његов коначни исход.

“Ово је значајна изложба да се промовише наше богатство, а имамо приказану ергелу и 11 коњичких клубова”, рекао је каже Ђукановић.

Дарио Топић из Завичајног музеја каже да су изложбом, осим основних података о ергели “Вучијак” и спортским коњичким клубовима, обухваћени оригинални експонати, односно предмети старости 70 и више година који су кориштени при узгајању коња.

Отварању изложбе о липицанцима присуствовао је и начелник општине Прњавор Дарко Томаш, који је истакао да је догађај од великог значаја за Прњавор јер се не промовишу само липицанери у Републици Српској и ергела “Вучијак”, већ и Прњавор као општина.

“Наши суграђани први пут на овај начин могу да виде са чим располаже ергела која има огроман потенцијал чега у Прњавору још можда нисмо довољно свјесни. Увјерен сам да ће ресорно министарство и Влада Српске у наредном периоду побољшати услове рада и заједно са локалном заједницом од ергеле направити бренд како то заслужује да буде”, рекао је Томаш.

Изложба “Традиција узгоја липицанаца у Републици Српској” ће до 1. децембра бити постављена у просторијама Завичајног музеја у Прњавору, а сви заинтересовани ће моћи да је погледају од 7.00 до 15.00 часова радним данима уз бесплатан улаз.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.