Соња Бубић и Јован Трбојевић за “Глас Српске”: Од игле и конца до ципела прве класе

Милијана Латиновић
Соња Бубић и Јован Трбојевић за “Глас Српске”: Од игле и конца до ципела прве класе

БАЊАЛУКА - Мода је прича у којој сваког дана исписујемо нове странице, а свака ципела дјелић је велике слагалице која ову професију чини занимљивом и узбудљивом.

Тим ријечима причу за “Глас Српске” почињу Соња Бубић из Бањалуке и Јован Трбојевић из Козарске Дубице, који су завршили Технолошки факултет у Бањалуци, студијски програм текстилно инжењерство, смјер обућарска технологија и дизајн, и добили прилику у домаћим фабрикама да стечено знање примјењују и надограђују.

Соња истиче да се њена породица већ 18 година бави производњом обуће, те да је то на неки начин одредило њен пут у животу.

- Ово је моја професија из снова. Ниједан дан у овом послу није исти и то је оно што га чини посебно занимљивим и узбудљивим - истакла је Соња, која је послије завршетка студија стечено знање почела да примјењује у породичној фабрици обуће “Дермал” у Котор Варошу.

Додала је да сви који заврше текстилно инжењерство, смјер обућарска технологија и дизајн, у Српској имају шансу јер су фабрикама потребни образовани млади људи.

- Када почнемо да радимо, сви крећемо од нуле, буквално од игле и конца и сваким даном надограђујемо знање. Технолог мора да научи цијели процес производње, да се саживи с тим - казала је Соња. Можда људи код нас ово не доживљавају као занимање будућности, додаје Соња, што је потпуно погрешно. Уписала је мастер на бањалучком Технолошком факултету, а љубав према ципелама одвела ју је до Милана у Италији, гдје тренутно похађа школу за моделовање и дизајн.

- Жеља ми је да научим све о моделовању и да једног дана кажем “ово је моја ципела” од почетка до краја - истакла је Соња и нагласила да посао у производњи има бројне предности. Ципеле су за њу посебна љубав.

- Важно је да постоји континуитет у производњи ципела, без прекида. Радимо велике количине планинарске обуће, те радне заштитне ципеле. С друге стране, посебно волим модну обућу. У том сегменту производње све се мијења из године у годину. Долазе нови трендови - испричала је ова Бањалучанка, која је у фабрици ангажована у сектору који се бави израдом модне обуће.

Упркос томе, на листи њених омиљених модела су патике у којима се осјећа најбоље. По завршетку усавршавања планира још озбиљније да се бави моделовањем обуће. Соња каже да ће прве ципеле направити за себе како би се увјерила у квалитет и удобност.

- Тата ми је рекао: “Ти кад направиш ципеле, ми ћемо их носити и нећемо никоме рећи ако буду жуљале” - кроз смијех је испричала Соња и поручила свим средњошколцима који размишљају шта да студирају да свијет моде и обуће нуди бројне могућности и у Српској, те да сваку шансу треба искористити на најбољи могући начин.

По завршетку средње школе Јован није имао прецизне жеље чиме би желио да се бави и шта да студира. Баш у вријеме када је водио битке сам са собом, до њега је допрла прича да је смјер обућарска технологија и дизајн дефицитаран, те да је тржишту потребно 50-ак инжењера. То је било довољно да донесе одлуку. Испоставило се да је учинио прави корак, јер свега неколико мјесеци након што је диплому узео у руке пружила му се прилика у дервентском предузећу “Амика”.

- Почео сам да радим као моделар, иако нисам имао ни дан радног искуства. Два мјесеца сам провео на обуци код колега у Италији, који су изврсни стручњаци. Имали су огромно стрпљење за мене. Тај период је био тежак, говорили смо различите језике и тада сам себи рекао да немам избора већ да научим или да пакујем кофере и идем кући. Учио сам све, од идеје, узимања копије калупа, цртања скице, дигитализације и рада у “CAD” програму до израде обуће. Као моделар усмјерен сам на моделовање женских ципела од коже - испричао је Јован. Додао је да је на факултету научио основе, али тек када је почео да ради, упознао је сваки детаљ производног процеса. Захвалан је руководству предузећа и колегама јер су га од првог дана прихватили као да је ту годинама и помогли да се брзо прилагоди и да се не осјећа као странац у граду који је сада и његов град.

- Сваки дио ципеле је подједнако важан и мора бити урађен максимално добро. Сваки милиметар је важан да би ципела била удобна и прве класе - испричао је Јован. У зависности од прилике за коју се облачи, каже да углавном носи спортски модел ципела. Жеља му је да једног дана развије свој модел ципеле.

- Прве ципеле ћу направити за мајку и сестру - поручио је Јован.

Другарице

Јован Трбојевић је испричао да има много другарица које су одушевљене тиме што он ради.

- Скоро свакодневно ме питају када ћу за њих да направим ципеле, шаљу ми фотографије ципела које желе. Надам се да ћу врло брзо бити у могућности да испуним те жеље - са осмијехом је казао Јован.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана