Сигуран превоз до Минска одагнао дио муке

Све троје чекају трансплантацију бубрега у Минску, а посљедњи мјесеци били су за њих тешки и неизвјесни јер нису имали рјешење за транспорт до Минска с обзиром на то да, када се појави донор, имају 24 сата да стигну до болнице у том граду. На радост породица, али и Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству “Душа дјеце”, који сноси трошкове трансплантације, превоз је обезбиједио Кабинет предсједника РС Милорада Додика, о чему је “Глас Српске” јуче писао.

Мајка седамнаестогодишње Милене, Зорица Свјетлановић из Кнежева каже да им подршка предсједника Додика и Фонда солидарности много значи.

- Милена се од рођења бори са ријетким обољењем, наил патела синдромом, због чега има дисфункцију бубрега и још неколико придружених болести. Због дијализе не иде редовно у школу, похађа онлајн наставу, а на листи чекања за трансплантацију је од августа прошле године - испричала је Зорица која се “Гласу” јуче јавила из литванског Вилњуса, током повратка кући, јер су претходних дана били у Минску на контролама.  

Она је додала да би им много значила и финансијска помоћ добрих људи.

 - Милена мора да користи лијек “ренвела” који није на листи па га плаћамо 186 КМ. Осим тога, свако мало морамо на контролу у Бањалуку, а сваки долазак кошта нас 50 КМ. Наша породица је петочлана, само муж ради. Раније сам примала новчану помоћ као Миленин његоватељ, али више не, а та средства су нам много значила - испричала је Зорица.

Само ријечи хвале има и Звјезданова мајка Мирјана Малетић из Градишке која каже да им је вијест о обезбјеђењу превоза до Минска донијела спокој.

- Били смо збуњени и узнемирени прије свега јер не знамо када ће тај позив стићи, можда то буде и у пола ноћи, и шта у том случају за превоз. Сада имамо сигуран ослонац, подршку која нам значи све - рекла је Малетићева.

Она је навела да су недавно били у Минску, гдје су обавили контролне прегледе, те да ће шеснаестогодишњи Звјездан на листи чекања за трансплантацију бубрега званично бити тек за око два мјесеца.

- У болници су нам рекли да се у просјеку чека око осам мјесеци, а он може чекати, стабилног је здравственог стања. Посљедње три године је на дијализи, 12 сати дневно, редовно се контролише и има терапију. Иначе, Звјездану је готово одмах по рођењу успостављена дијагноза, а ријеч је о урођеној аномалији оба бубрега. Доктори у Београду су нам рекли да би у пубертету могло доћи до заказивања бубрега, што се и десило, те да ће бити неминовна дијализа и трансплантација - присјетила се Малетићева.

Додаје да нови бубрег за Звјездана значи слободу и нормалан живот.

- Знате како је када од 24 часа, 12 морате провести у соби, везани за кревет и апарат. Иза нас су бројне непроспаване ноћи јер се деси да нестане струје, прекине се дијализа, не успијемо упалити агрегат, јако је тешко борити се с тим. Због свега тога ускраћен је за многе активности здравог дјетета. Раније је тренирао фудбал и фолклор, а сада то не може. Прошле године је изгубио оца, што га је много погодило, тако да је за нас трансплантација нада у нови, љепши, безбрижан живот - казала је Милетићева.

И борба за здравље Лиридона Чекића из Бањалуке дуга је и тешка. Као трогодишњак је смјештен у хранитељску породицу, а убрзо након тога дијагностикован му је риједак Алпортов синдром. Због болести му је оштећен слух, а већ двије године је на дијализи по 12 сати сваку ноћ.

- Наша борба за нови бубрег траје дуго. Био је на листи за трансплантацију у Падови, али све се закомпликовало јер је донор одустао у задњи час. Чак сам и ја желио да донирам бубрег, али то није могуће јер нисмо иста крвна група, а прележао сам жутицу током рата. Разноразне компликације су нас пратиле, а једина нада сада нам је та Бјелорусија, гдје је на листи чекања око мјесец дана. Када смо чули да је превоз до Минска обезбијеђен, пао ми је камен са срца, то је дио који нам је фалио да попунимо ову слагалицу - рекао је за “Глас” Лиридонов хранитељ Миленко Протић. 

Компликације

С обзиром на то да БиХ није чланица Евротранспланта, у Фонду солидарности “Душа дјеце” рекли су да је било изузетно компликовано пронаћи превоз до болнице у Минску у моменту када буде потребан. Током потраге за транспортом разматране су бројне варијанте, од приватних авио-компанија до такси служби, али ниједна није била одговарајућа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.