Сезонаца ни за лијека

Послови у пољопривреди попут сијања и копања на њивама те резидбе и бербе воћа трају од раног прољећа до краја јесени, а шансу за зараду имају незапослени, студенти, средњошколци и многи други. Међутим, пољопривредници кажу да је мало оних који су спремни да засучу рукаве, те да им је из сезоне у сезону све теже наћи раднике.

Дневница која се у просјеку креће од 35 до 40 марака, оброк, пиће и превоз, додају, изгледа нису довољан мотив свима који се жале на недостатак посла и беспарицу, да барем током сезоне нешто зараде.

Предсједник Удружења повртара РС Бране Мастало очајан је због мањка радне снаге, јер не успијева да испоручи довољне количине поврћа наручиоцима.

- Два дана су били свеци и нико није хтио да дође и ради за 35 КМ. Гори нам под ногама, стижу лук, купус, кромпир, морамо припремити робу, али нема ко. Тако је и другим данима, млади се стиде посла на њиви, кажу да им је тешко, немају снаге, боле их леђа и слично - прича Мастало.

Истиче да послови у повртарству нису тешки и да не изискују много физичке снаге, јер се доста ради машински и сједећи.

- Тренутно је актуелно чишћење лука у халама и то сједећи. На њивама је у току сјеча купуса и ради се од седам до седам - рекао је Мастало.

Све је мање и оних који су спремни да се ухвате маказа и орезују воће, иако дневница за ове послове прелази 50 КМ.

- Ова година је веома родна, обећава добар квалитет и бербу током јесени, због чега имамо потребу за ангажовањем већег броја радника којих, једноставно, нема. Мало је људи који долазе да раде и то су махом пензионери, који никада нису радили у воћњаку и нестручни су. Надамо се да кад крене берба нећемо имати проблема, јер могу брати и жене, средњошколци, студенти - рекао је предсједник Удружења воћара РС Драгоја Дојчиновић и додао да сезонци на подручју Градишке током бербе воћа зараде око милион марака.

Нагласио је да се сатница креће од три до четири КМ, а у просјеку се дневно ради око десет сати.

Да сезонаца нема ни за лијека тврди и предсједник Удружења пољопривредних произвођача и мљекара РС Владимир Усорац.

- Пољопривреда се свела на домаћинства. Ко унутар своје породице нема радну снагу која може обављати све послове тешко да може опстати. Готово је немогуће наћи сезонце, иако мјесечна плата изађе око 1.000 КМ. Кад распишем оглас за запошљавање нико не долази по три мјесеца, а они што зову питају ради ли се у канцеларији и смрди ли на фарми - жали се Усорац.

Пољопривредник Бошко Радић из Семберије каже да за сада нема већих проблема са ангажманом радне снаге, али се боји да ће кроз двије-три године остати без сезонаца.

• Свако јутро комбијем одлазим у Јању гдје су претежно избјеглице и расељени. Ти људи живе веома тешко и спремни су да раде у пољу. То су сваке године једни те исти радници, а проблем је што су стари и кроз коју годину неће бити у стању да раде. Млади неће да копају или одоше у иностранство - прича Радић и додаје да својим надничарима дневно плаћа 40 КМ, а обезбиједи им и доручак, ручак, пиће, кафу и превоз од куће до њиве и назад.

Увоз радне снаге

Владимир Усорац каже да ће Српска ускоро бити приморана да увози раднике те да неки пољопривредници већ ангажују раднике из Молдавије, Румуније и Србије.

- Млади и људи средњих година који су у пуној радној снази одлазе у земље Европске уније, а код нас остају стари који нису радно способни - рекао је Усорац.

И Драгоја Дојчиновић каже да на семберским њивама ради све више људи из Румуније и Бугарске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.