Разлике у цијенама горива на пумпама у Босни и Херцеговини и до 30 фенинга по литру

Међутим, то повећање цијена није исто на свим мјестима те се на појединим бензинским пумпама у Федерацији БиХ литар дизела може купити за 2,21 КМ, а на неким другим за 2,51 КМ.

За литар бензина у Федерацији, кажу из Министарства трговине ФБиХ, се не неким пумпама плаћа 2,21, а на неким 2,46 КМ. У Републици Српској, како је за Клиx.ба казао Драган Тришић, предсједник Групације за промет нафте и нафтних деривата Привредне коморе Републике Српске, најниже цијене горива су у регији Бијељине и то за бензин 2,32 КМ, док је цијена литра дизела 2,29 КМ.

У осталим регијама цијене се крећу од 2,32 до 2,43 за бензин и 2,29 до 2,35 КМ за дизел."Формирање цијене зависи од регије у којој се налази бензинска пумпа, дакле трошкови логистике и дестинације одакле се снабдијева горивом. Формирање цијене зависи од низа параметара, а поред наведеног, знатно утјечу и трошкови личних доходака радника (број радника) и остали трошкови који утјечу на рад једне бензинске станице, као што су комуналне накнаде, таксе за истицање реклама, накнаде за путни појас и др. Дакле, свакако трошкови, али и конкуренција која својим пословним активностима може довести у ситуацију да се ради на прагу рентабилности, као што је то случај у Бијељини, гдје традиционално имамо ниске цијене", казао је Тришић.

Владе Федерације БиХ и Републике Српске ограничиле су маржу дистрибутера у малопродаји на 0,25 КМ по литру и у велепродаји на 0,06 КМ, што значи да се маржа не може повећати и то је механизам који је на снагу ступио због пандемије и који колико-толико ограничава раст малопродајних цијена."Дакле, то је ефикасан механизам ограничења малопродајне цијене. Сматрам да све земље окружења, као и земље ЕУ, имају исти проблем, да тешко могу утјецати на развој ситуације, а то је тренутна енергетска криза која се огледа у недостатку свих облика енергије и практично цијене расту из дана у дан, а у ланцу се рефлектује на све остале бранше", каже Тришић.Све бензинске пумпе, додао је, имају краткорочне залихе, за 7-15 дана, зависно од продаје на дневном нивоу.

"Дугорочне залихе су могуће једино у случају да се депонују велике количине у терминалима, које би могле да амортизују овакве ситуације, али то је у пракси скоро немогуће. Као прво, то су велике количине горива и улагања у терминале, које финансијски диструбутери тешко могу планирати и реализовати у пословним активностима. Друго, овај метод је веома ризичан јер се може десити да ако цијене нафте на нафтном тржишту стагнирају или падају, тада су компаније у губитку, тако да немамо много избора него да се бензинске пумпе снабдијевају краткорочним залихама и да зависимо од рафинерија и улазних цијена. То значи да се повећања цијена не могу зауставити, јер је то проблем глобалног карактера, али механизмима као што су ограничења маржи, колико-толико се амортизује тржиште. Купци морају да схвате да је прошло вријеме јефтине снаге, а нарочито енергије која потјече од фосилних енергената, јер они загађују, њихове залихе су ограничене и да аутомобилска индустрија своје производне капацитете усмјерава на концепт такозване зелене енергије, која ће у наредним годинама бити све заступљенија", казао је Тришић.

Миленко Бошковић, предсједник Удружења прометника нафтних деривата у ФБиХ, казао је како цијену горива бензинске пумпе формирају на основу тога гдје се пумпа налази и какав је промет. Тамо гдје је мањи промет, каже, пумпе вјероватно желе нижим цијенама привући купце и на тај начин покрити трошкове."Ограничавање раста цијена у смислу да се стави граница докле оне могу ићи не долази у обзир и оно није могуће, уколико не желимо да дођемо у још већу кризу. Ограничењима маржи већ су цијене ограничене, једино још држава може интервенисати да смањи намете, али онда би и то вјероватно изазвало неке друге проблеме. Знамо да је структура цијена таква да је стартна цијена за дизел 1,05-1,10 КМ, а за бензин 1,15 КМ, толика су порезна давања у структури цијене", казао је Бошковић.

Цијене се и на свјетском тржишту свакодневно мијењају. Тако је, подсјећа Бошковић, због пандемије у једном периоду цијена сирове нафте била и 35 долара, а сада је њена цијена 85 долара."Ми памтимо и времена када је нафта била 150 долара, али тада нисмо имали намете које имамо сада. Цијене су прије неколико година код нас достизале и износ од 2,56 КМ по литру, што је и највећи износ који памтим, али тада нисмо имали додатак за аутоцесте од 25 фенинга, који сада имамо. Ако упоредимо цијене у земљама у окружењу, видјет ћемо да су оне или близу или чак 3 КМ, а код нас су још увијек доста ниже", истакао је Бошковић.

Процјена стручњака је да нас очекује нестабилан период до краја године, односно да ће цијена нафте наставити расти, што ће сигурно довести и до повећања цијена горива у БиХ."Улазимо у неизвјесност у 2022. години, гдје ће први квартал бити период када би земље ОПЕК-а требале дати јасну препоруку и одговор да ли ће се производња подићи на ниво потражње или ће и даље остати на тренутном нивоу, а то значи раст потражње у наредној години и сигурно раст цијена", закључио је Тришић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.