Пут Светог Саве водиља до успјеха и знања

Милијана Латиновић
Пут Светог Саве водиља до успјеха и знања

БАЊАЛУКА - Душа оздрави кад је с дјецом, говорио је Достојевски, а то потврђују и добитници Светосавске награде, који већ годинама наоружани знањем и вјештинама и вођени племенитим мисијама усмјеравају на прави пут генерације дјеце у Републици Српској.

Сви овогодишњи добитници, 42 васпитача, стручна сарадника, учитеља, наставника и професора, сагласни су да је признање част, али и велика обавеза посебно јер признање које ће им сутра бити уручено у Дјечијем позоришту РС носи назив по првом српском просветитељу Светом Сави.

Његов пут знања и врлина, као и стварања што бољих услова за образовање младих, кажу, њихова је водиља на путу до успјеха.

Међу награђенима је и васпитачица Нада Радоја иза које је 28 година преданог рада у бањалучком Центру за предшколско васпитање и образовање. Радећи у вртићима “Радост”, “Наша дјеца”, а данас “Сунце” тета Нада је, заједно са својим колегама, на пут извела бројне генерације, а њени први васпитаници данас су, с поносом истиче, и сами родитељи.

- Ниједна награда не долази преко ноћи. Захвална сам Министарству просвјете и културе јер је препознало рад и залагање и нас васпитача који смо прва карика у систему образовања. Имамо ту привилегију да се на послу играмо и кроз игру пружамо подршку малишанима на њиховом путу учења. С друге стране, мој отац Василије је био свештеник. У оно вријеме комунизма, Свети Сава се славио само у црквама и поносна сам јер сам дочекала да добијем Светосавску награду - истакла је Радоја за “Глас Српске”. Њени почеци били су тешки. Бјеснио је рат. Никоме није било лако.

- Очеви су доводили дјецу у вртић а потом одлазили на ратиште. Било је ситуација када смо дјецу водили у склониште - присјетила се Радоја.

Упркос томе, имала је срећу да ради са васпитачима који су и у најтежа времена показивали вољу и ентузијазам. Прва три дана, присјетила се, враћала се с посла плачући и желећи да да отказ, јер смо учили да дјеца треба да спавају али је успављивање у пракси тешко ишло.

- Били су разиграни толико да су ми старије колегинице прискакале у испомоћ. Међутим, уз бројне активности све је убрзо дошло на своје а чак сам се спријатељила и са дјечаком који је био најнесташнији и није хтио да спава, па ми је касније помагао да смиримо остале - испричала је Радоја.

У тим првим данима није ни слутила да ће скоро три деценије касније за свој рад и труд бити награђена Светосавском наградом.

-  Волим свој посао и желим да напредујем. Са сваког семинара вратила сам се богатија за нова знања која сам настојала да примијеним у послу. Не можете сами постићи такав резултат и успјех, ми смо тим. Колегиница педагог Александра Вујмиловић, која је такође добитница награде и ја у нашем вртићу радимо са “бее-бот” роботом. Сваку активност настојим да унаприједим, да научим нешто ново и да то пренесем дјеци - казала је.

Награда је инспирација за даљи рад, сагласан је и професор математике у Средњошколском центру у Модричи Анђелко Старчевић уз чије су лекције за 24 године у просвјети, математику завољеле бројне генерације.

- Два ученика лани су бриљирала на регионалном такмичењу из математике, а један од њих освојио је прво мјесто и на републичком. Из године у годину моји ђаци учествују и на математичкој олимпијади БиХ. Сматрам да је ова награда признање за све нас, школу, ђаке и мене јер сви смо ми тим - испричао је Старчевић, који је лани објавио и Монографију модричке Гимназије. Највише је поносан на своје ђаке који бриљирају на такмичењима, али и пријемним испитима, а многи од њих данас су асистенти и професори. Старчевић каже да га радује сваки успјех његових ученика и срећан је ако је дао бар мали допринос на путу ка томе циљу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана