Приноси и квалитет пшенице изнад просјека
БАЊАЛУКА - Жетва пшенице на пољима широм Српске је почела, а ако је судити према првим сноповима, ратаре очекују завидни приноси и изванредан квалитет овогодишњег хљебног жита.
Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, домаћи пољопривредници су током прошле јесени засијали око 69.000 хектара земљишта озимим културама, а под пшеницом као најважнијом житарицом је око 43.600 хектара.
Жетва најраније сорте је у току, а ресорни министар Борис Пашалић каже да први подаци са терена показују да ће приноси пшенице бити пристојни.
- Род пшенице се у просјеку креће од 5,5 до седам тона по хектару, а јечма, чија је жетва окончана, седам тона, тако да ће ова година бити пристојна, па чак и изнадпросјечно успјешна када је у питању производња озимих култура - казао је Пашалић. Он је истакао да производња пшенице у Српској подмирује око 45 одсто потреба домаћег тржишта.
- Ове године је засијано много више површина од просјечних због вируса корона, али, упркос томе, не можемо код свих пољопривредних култура подмирити потребе. У те културе спада пшеница која је засијана у октобру прошле године, знатно прије саме епидемије - рекао је Пашалић.
У највеће житнице у Српској убрајају се Семберија, Посавина и Лијевче поље, а руководилац бијељинске подручне јединице Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Драган Зарић каже да се интензивна жетва пшенице у том крају очекује наредне седмице.
- На почетку жетве у Семберији можемо рећи да је квалитет жита изнад стандарда, те да се принос најранијих сорти креће од 5,5 до 7,5 тона по хектару. Има и парцела на којима приноси достижу 8,5 тона - казао је Зарић.
Додаје да је хљебним житом у Семберији засијано 13.700 хектара, те да се све може пожети за десет до 15 дана, уз повољне временске прилике и механизацију које има довољно.
- Пољопривредницима у периоду жетве не одговарају падавине, па се надамо да их неће бити. Лани је због кишног периода жетва пшенице у Семберији трајала дуже од мјесец - казао је Зарић и нагласио да је Влада РС обезбиједила произвођачима пшенице подстицај од 300 КМ по хектару.
Да за сада све иде наруку ратарима, истиче и предсједник Савеза пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић.
- Уколико не буде кише, можемо очекивати завидне приносе и задовољавајући квалитет који би пекарима омогућио квалитетну сировину - наводи Маринковић. Додаје да још нема наговјештаја о висини откупне цијене.
- Очекујемо да нам откупљивачи плате од 0,32 до 0,35 КМ по килограму пшенице. Та цијена је понуђена у Србији, па се надамо да ће и код нас, и тиме би произвођачи били задовољни - истакао је Маринковић и додао да би произвођачи, да су услови откупа повољнији, могли произвести и знатно веће количине хљебног жита, те задовољити потребе домаћег тржишта са више од 50 одсто.
Вишак
Борис Пашалић каже да се у Српској многих култура производи више него што је потребно домаћем тржишту.
- На примјер, малине производимо шест пута више него што нам треба, а можемо и да обезбиједимо доста кукуруза. Имамо више и млијека и пилећег меса него што нам је потребно - навео је Пашалић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
