Преминуо академик Зоран Ђурић

Срна
Преминуо академик Зоран Ђурић

БЕОГРАД - У Београду је у 80. години преминуо академик Зоран Г. Ђурић, инжењер електротехнике, директор Института техничких наука САНУ и редовни професор Електротехничког факултета у Београду, саопштено је из Српске академије наука и уметности (САНУ).

Ђурић, који је преминуо јуче, најважније научне резултате остварио је у области полупроводничких, оптоелектронских, МЕМС (микроелектромеханички системи) и НЕМС направа.

Научноистраживачки рад академика Ђурића је од почетка обухватао област физике и технологије полупроводника и полупроводничких направа.

Један је од утемељивача теорије и технологије израде полупроводничких направа, а учествовао је и у пројектовању и развоју технологија за израду првих домаћих силицијумских соларних ћелија (1964), високо фреквентних планарних транзистора (1967), полупроводничког микрофона, првих силицијумских интегрисаних кола (1968), МОС транзистора са ефектом поља (1970) и друго.

Завршио је Електротехнички факултет Универзитета у Београду, гдје је магистрирао 1967. и докторирао 1972. године.

Усавршавао се у Америци на "Мичиген стејт универзитету" и на "Саут Калифорнија универзитету".

Радио је на Институту за хемију, технологију и металургију, гдје је биран у сва научна звања, а на Електротехничком факултету у Београду је 1990. године изабран у звање редовног професора за предмете из области физичке електронике.

Био је ментор великом броју дипломаца, магистраната и доктораната.

Ђурић је био гостујући професор на Техничком универзитету у Бечу из области технологија микроелектромеханичких система (МЕМС) и независни експерт-евалуатор ЕУ ФП-7 пројеката из области информационо-комуникационих технологија, микро и наносистема и минијатуризованих смарт сензора и система.

Више од 15 година био је инострани рецензент за пројекте "Рисрч грант коунсил" из Хонг Конга, као и рецензент вишер познатих научних часописа, а био је и члан Интернационалног програмског комитета конференције "Микро анд Нано инжењеринг", једне од највећих конференција у области наноинжењеринга.

За дописног члана САНУ изабран је 2003, а за редовног 2012. године.

Од 2011. радио је као директор Института техничких наука САНУ. Био је члан Академије инжењерских наука Србије од њеног оснивања (1998) и Удружења инжењера електротехнике (ИЕЕЕ).

Руководио је многим пројектима ИТ области силицијумских фотодетектора, полупроводничких ласера, првих МЕМС силицијумских сензора притиска,

инфрацрвених детектора и разних других сензора.

Рад на овим пројектима резултовао је освајањем савремене планарне техологије,

МЕМС технологија, технологије епитаксијалног раста полупроводничких хетероструктура.

Из ових пројеката су проистекли производи који су пласирани на домаће и инострано тржиште, у више од 100 фирми из области нафтне индустрије, петрохемије, процесне индустрије, електроенергетике.

Од 2008. до 2011. године био је координатор ФП-7 европског пројекта РЕГМИНА (Реинфорцемент оф Регионал Мицросyстемс анд Наносyстем Центре).

Пројекат је допринио побољшању експерименталне базе Центра за микроелектронске технологије (ЦМТ) у оквиру ИХТМ куповином нове лабораторијске опреме и базе знања кроз тренинг истраживача у познатим иностраним лабораторијама, чиме је омогућио да ИХТМ-ЦМТ постане регионални центар изузетности за сензоре и микро и наносистеме.

Зоран Ђурић је објавио више од 370 научних публикација, од тога 72 рада у међународним научним часописима.

Добитник је признања за успјешну сарадњу и допринос развоју Института за физику у Београду 1981. и признања за развој ИХТМ-а.

Добитник је плакете "Војислав К. Стојановић" Удружења универзитетских наставника.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана