Премијери Српске и предсједници Народне скупштине о периоду у којем су руководили тим институцијама: Из свих искушења излазили још јачи

Дарко Момић 09.01.2022 07:43

Република Српска за првих 30 година прошла је кроз велика искушења и из њих је излазила све јача, једногласна је оцјена бивших премијера и предсједника Народне скупштине.

Актуелни предсједник републичког Парламента Српске Недељко Чубриловић, каже да је од 9. јануара 1992. године до данас Република Српска одољела бројним изазовима и прошла кроз бројне кризе, од оне ратне до оних мирнодопских које су нас касније пратиле.

- Једна од тих криза јесте и покушај да се забрани Дан Републике, који је народ Српске одбранио на референдуму. Било је у ових 30 година и политичких и економских криза и великих елементарних непогода, и наметања, и одузимања надлежности, и смјена највиших представника Српске.... Међутим, Република Српска је све те недаће преживјела и из сваке од њих изашла јача - каже Чубриловић.

Он истиче да је у периоду од 2014. године, када је он дошао на чело НСРС, најзначајније то што смо успјели зауставити развлашћивање Републике Српске и покренемо процес враћања неуставно одузетих надлежности.

- На нама је да сачувамо Републику Српску и да је што јачу и стабилнију предамо у насљеђе генерацијама које долазе. У годинама пред нама неопходно је вратити неуставно и на силу одузете надлежности, оснажити економски капацитет Српске, очувати културну баштину и идентитет и учинити све како би дошло до побољшања демографске ситуације - поручује предсједник Народне скупштине Српске.

Слично актуелном предсједнику републичког парламента сматра и бивши премијер Младен Иванић, који каже да је за протеклих 30 година Република Српска прошла кроз многа искушења, али је успјела да савлада све притиске, посебно из међународне заједнице.

- Данас Република Српска у потпуности и сасвим самостално управља економијом, школством, пензијама, здравством, науком, културом и многим другим областима, што довољно говори да је она институционално снажна, а ја је видим још јачом у наредних 30 година. Надам се да ће у том периоду Српска успјети да елиминише два кључна изазова свог опстанка, а то су корупција и одлазак становништва - каже Иванић.

Што се тиче изазова из периода када је он водио Владу Српске, Иванић каже да је најтеже било одупријети се Педију Ешдауну и његовој сировој и суровој политици наметања сопствених ставова и визије БиХ.

- Сматрам да су СДС и ПДП успјешно издржали тај период огромних притисака и сачували Српску. Као највеће достигнуће Владе, на челу са мном, сматрам реформу пореског система и раст прихода у буџету који је омогућио нормално функционисање Републике. Поред тога, стабилизација банкарског сектора која је тада извршена, имала је позитиван утицај на стабилан економски развој Републике Српске - каже Иванић.

Посљедњи СДС-ов премијер Перо Букејловић каже да би у протеклих тридесет година Републике Српске требало одвојено посматрати периоде владавине ПДП-а уз подршку СДС-а у односу на власт СНСД-а и коалиционих партнера.

- Ја сам између та два периода био на челу Владе и нисам имао искрену подршку. Оно што ћу увијек истицати јесте то да сам одмах на почетку премијерског мандата тадашњем високом представнику Педију Ешдауну рекао да не живим од политике, нити планирам да живим од политике и да ме одмах може смијенити ако жели. Он је одмах схватио моју поруку и окренуо се неким другим адресама на којима је тражио кооперативност - каже Букејловић.

Он истиче да ни тада, као ни данас, није било јасне политичке стратегије, ни заједничких докумената у српском политичком корпусу.

- Додик тада није говорио оно што говори данас, али данас је на правом путу. Они који га нападају требало би да схвате да је Република Српска светиња и да се у томе не смију разликовати у мишљењима. Када поводом овога што Додик ради кажу да се залажу за то, али да нису сагласни с начином на који се то ради и да се о тим стварима мора разговарати, морали би знати да с друге стране никада неће имати саговорника за разговор о томе - каже Букејловић, који Републици Српској жели да се њене политичке вође уразуме и пронађу заједнички језик у интересу Српске.

Бивши предсједник парламента Душан Стојичић каже да је у монографији израђеној поводом три деценије Народне скупштине Републике Српске писао о турбулентним политичким догађајима који су га средином 2004. године довели на позицију предсједника републичког парламента.

- На столу су ме сачекала три крупна питања: реформа система одбране, реструктурисање полицијских структура и иницијатива пред Уставним судом БиХ, којом су оспоравани грб, химна и застава Републике Српске. Радећи у амбијенту када су притисци и интервенционизам међународне заједнице достигли свој врхунац, као директна посљедица по Републику Српску изразито неповољног односа снага у међународној заједници, али и у амбијенту нарушеног политичког јединства, сумњи, подозрења међу политичким факторима у Републици Српској, Народна скупштина је успјела изградити неопходан ниво политичког јединства - каже Стојичић.

Он истиче да је Народна скупштина у то вријеме била институционални оквир у којем се долазило до неопходне сагласности, мјесто хлађења прегријаних политичких страсти и мјесто гдје су дневна политика, борба за убирање јефтиних политичких поена и борба за власт морали устукнути пред животним интересима Републике Српске и нашег народа.

- Актуелна политичка дешавања показују да вријеме наметања рјешења, као најгрубљи облик протектората, нажалост, није прошло. Баш као ни потреба да се на ово политичко насиље одговори истим оним јединством које је у много тежим околностима створило и међународно афирмисало Републику Српску - поручује Стојичић.

Драган Калинић, његов претходник на челу НСРС кога је са те функције уклонио тадашњи високи представник Педи Ешдаун каже да узалудни покушаји унутар БиХ и изван ње да оспоре и избришу Републику Српску с политичке мапе трају откако је Скупштина српског народа у БиХ прогласила Републику прије тачно три деценије.

- Још током рата успјели смо да је институционално организујемо и успоставимо као слободну и демократску земљу и да је захваљујући нашим борцима и жртви нашег народа одбранимо и сачувамо. Велика је цијена за то плаћена. Притисци и узурпација онога што Српској по дејтонском Уставу БиХ припада нису престајали свих ових година, а неки би најрадије да је нема, али земља коју је са својим политичким вођама створио и одбранио наш народ је неуништива. Наступила су преломна времена и само храбро и политички мудро вођење Српске гарантује њен опстанак и у будућност - оцјењује Калинић.

Петар Ђокић на челу Скупштине био је послије Драгана Калинића у периоду првих незаконитих смјена званичника Српске. Ђокић каже да је Народна скупштина, након што је високи представник смијенио тадашњег предсједника Српске Николу Поплашена остала једина институција која је имала пуни легитимитет и легалитет за свој рад.

- На нама је била огромна одговорност за рад других институција и органа. Било је то посебно видљиво почетком 1999. године која је била обиљежена настојањима да се бира нова влада Републике Српске. У томе нисмо успјели, тако да смо у мандату 1998-2000. године имали Владу која је радила у континуитету, а да није бирана од актуелног сазива Народне скупштине Републике Српске. То довољно говори о проблемима и политичкој кризи коју смо имали у том периоду. Такође, у том времену почело је и бомбардовање СР Југославије од стране НАТО-а, што је представљао још један тежак ударац на цјелину српског народа - каже Ђокић.

Он подсјећа и да је републички парламент засједао у сали Банског двора, али да је од тадашњег Министарства одбране РС изузет Дом војске и након реконструкције у прољеће 2000. године претворен у сједиште Народне скупштине Републике Српске.

- Ми смо и у том времену успјели да квалитетно радимо и спроведемо кључне и структуралне реформе којима смо дефинитивно промијенили економски и друштвени пут Републике Српске. Имали смо тада далеко већу подршку, а могу рећи и углед, него што је био у каснијим временима, када су Републици Српској умањиване или отимане надлежности и преношене на ниво БиХ. Поносан сам на тај период живота Народне скупштине и цијеле Републике Српске и на своје лично дјеловање тих година, јер смо успјели да изађемо из два мандата, а да нисмо нимало ослабили капацитете Републике Српске - каже Ђокић.

У Дејтону добили државу

Један од премијера из периода ратног вихора Владимир Лукић подсјећа да је предсједавао Владом Републике Српске од краја 1992. године до краја августа 1994. године, истичући да су у том периоду постигнути изузетно значајни резултати.

- За тај период могу рећи да смо имали добро организовану Владу и веома добро организовану војску која је у том периоду имала највеће успјехе на фронту. Такође, имали смо добру сарадњу и с Народном скупштином. Успјеси који су постигнути највећим дијелом у том периоду допринијели су да смо касније у Дејтону практично добили државу Републику Српску са свим државним прерогативима - каже Лукић.

Предсједници Владе

Бранко Ђерић, 22. април 1992. - 20. јануара 1993. године

Владимир Лукић, 20. јануар 1993. - 18. августа 1994. године

Душан Козић, 18. август 1994. - 17. децембар 1995. године

Рајко Касагић, 17. децембар 1995. - 18. мај 1996. године

Гојко Кличковић, 18. мај 1996. - 18. јануар 1998. године

Милорад Додик, 18. јануар 1998. - 12. јануара 2001. године

Младен Иванић, 12. јануар 2001. - 17. јануар 2003. године

Драган Микеревић, 17. јануар 2003. - 15. фебруар 2005. године

Перо Букејловић, 15. фебруар 2005. - 28. фебруар 2006. године

Милорад Додик, 28. фебруар 2006. - 29. децембра 2010. године

Александар Џомбић, 29. децембр 2010. - 12. март 2013. године