Права по основу Закона о жртвама ратне тортуре у Српској остварује 200 жена

ГС
Права по основу Закона о жртвама ратне тортуре у Српској остварује 200 жена

БАЊАЛУКА - Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић изјавио је данас да у Српској 200 жена жртава рата остварује право по основу Закона о жртвама ратне тортуре, од којих 121 право на мјесечну новчану помоћ.

 

- Тај закон је у примјени од октобра 2018. године и било је одређених неразумијевања од општинских и градских органа управе, али су она премоштена - рекао је Милуновић новинарима у Бањалуци након што је присуствовао Скупштини Удружења жена жртава рата.

Он је навео да ово удружење има 500 чланица и да се заједнички дјелује и реагује гдје год се уоче одређене неправилности и могуће ненамјерно неразумијевање у поступању општинских органа у примјени овог закона.

"Имали смо и неколико семинара за едукацију лица која раде директно на примјени закона и у овом тренутку сматрам да нема неправилности у његовој примјени, а сигурно ће у наредном периоду бити још жена које ће остварити тај статус", рекао је Милуновић.

Он је нагласио да га је ганула захвалница коју му је додијелило ово удружење током Скупштине, додајући да су жене жртве рата категорија која је поднијела велику жртву.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић навела је да је Српска имала Закон о цивилним жртвама рата на основу којег је око 600 жена жртава рата остварило то право до 2007. године.

"Закон о жртвама ратне тортуре је нови закон који је обухватио оне жртве које нису биле обухваћене Законом о цивилним жртвама рата. Све су то жртве логора, неке и са физичким оштећењима, и када се то сабере данас 25 година послије рата, нас је много више него што је остварених носилаца права у Федерацији БиХ /ФБиХ/ којих је у том ентитету 829", навела је Рајилићева.

Она је додала да је захвалница уручена Милуновићу, између осталог, и за његово велико залагање да се ријеше сви проблеми у примјени овог закона како би свака жртва остварила своја статусна права.

Рајилићева је додала да посебну захвалност Удружење дугује инспекторима Министарства унутрашњих послова Српске који узимају исказе од жена жртава рата и то раде са толико разумијевања, пажње и такта, при чему узимају исказе и о најситнијим детаљима о злодјелима које су жене претрпјеле.

Она је истакла да се, захваљујући раду овог удружења чији су представници више пута одлазили у иностранство, чуло за Српкиње жртве протеклог рата у БиХ у градовима као што су НЈујорк, Вашингтон, Минхен, Хаг, Стокхолм и да је то рађено без икакве политизације.

Рајилићева је навела да су захвалнице добили представници српских удружења из шведског мјеста Сордетеља, који су чланице Удружења жена примили да би у Стокхолму присуствовале додјели Нобелове награде Петеру Хандкеу, али су их и физички штитили од евентуалних контаката са представницима бошњачких удружења која су протестовала због додјеле награде Хандкеу.

Предсједник Српског културног удружења из Сордетеља Драган Лабан рекао је да су преко глумице и режисерке Јелене Миле Иванишевић били обавијештени да жене жртве рата из Републике Српске долазе на додјелу Нобелове награде, те да је њихова прва реакција била: "шта треба да урадимо?" и да су им дали пуну подршку током боравка.

Јелена Мила Иванишевић, директор Новог балканског филма нордијских земаља рекла је да су Срби у Шведској често препуштени сами себи, да трпе велике нападе и притиске са разних страна, наводећи свој лични примјер када је снимила филм о женама добровољцима у српској војсци у Првом свјетском рату, дочекана порукама да "врши српску пропаганду".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана