Потрага за невидљивим херојима

Данијела Бајић
Потрага за невидљивим херојима

БАЊАЛУКА - Многе грчке породице уљепшле су дјетињство српској дјеци за вријеме ратних недаћа у БиХ деведесетих година прошлог вијека, бројна пријатељства су овјековјечена и кумствима, али је, стицајем околности, велики број њих изгубио сваки контакт.

Вођени жељом да их поново споје, Представништво Републике Српске у Грчкој покренуло је кампању у којој један од најпознатијих грчких глумаца Јанис Серветас позива све невидљиве хероје Грчке који су угостили српску дјецу током рата да се јаве и испричају своју причу.

Да је кампања одјекнула муњевитом брзином свједочи чињеница да је за свега неколико часова од њеног покретања Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу РС и Представништво РС у Грчкој контактирао велики број људи, који су у намјери да се што прије споје на “Фејсбуку” направили групу.

Министар за европске интеграције Златан Клокић истакао је да подржавају ову идеју, те су се ангажовали да заједно са Представништвом пронађу све Грке који су током протеклог рата помагали српском народу.

- Та несебична помоћ никада не смије бити заборављена и у некој од сљедећих фаза, када прикупимо довољно свједочанстава, снимићемо документарни филм јер ти људи то заслужују. Већ нам се јавио велики број Грка, али и људи из Српске који су у то вријеме, као дјеца, боравили у Грчкој. Сви кажу да су емотивно доживјели објављени видео и са одушевљењем су поздравили овај пројекат - казао је Клокић.

Шеф Представништва РС у Грчкој Јелена Јовановић каже да су их на овај корак подстакле грчке породице које се путем медија често распитују о српској дјеци која су била код њих за вријеме ратних дешавања у БиХ.

- Овим желимо да још више оснажимо однос између Срба и Грка. Помоћ и љубав коју су грчке породице у мору недаћа и туге пружиле српској дјеци су од немјерљивог значаја - казала је Јовановићева.

Милко Живак из Вишеграда, који је 1994. године први пут отишао у Грчку, каже да су људи који су га угостили његова друга породица, а у августу планира да их упозна са својом дјевојком.

- Они живе у граду Агринио, недалеко од Атине. Стално смо у контакту, посебно сада када је завладао вирус корона. Свакодневно зову, питају како смо. Једноставно, кажу да сам ја њихово треће дијете - казао је Живак и додао да код њих иде кад год му се укаже прилика за то.

Најљепше успомене са Грцима вежу и Ивану Алексић из Требиња, која је током рата била код породице у граду Кринидес код Солуна.

- Не знам како да захвалим тој породици. Када се сјетим како су ме дочекали први пут, одмах ми сузе крену. Све су ми купили што ми је требало. Ни у једном моменту ме нису раздвајали од своје дјеце. Њихове кћерке ме зову сестром - прича Алексићева.

Додала је да је њихова веза овјековјечена кумством, након што су крстили њену 11 година млађу сестру.

- Редовно се чујемо и шаљемо једни другима поклоне. Кад нам се укаже прилика, обиђемо једни друге - казала је Алексићева.

Преводилац

Професорица грчког језика у Бањалуци Сандра Јанковић истакла је да су јој се протеклих година многи из БиХ и Грчке јављали ради превођења и писања писама, а једном је била и тумач на усвојењу.

- Писма су била преемотивна. Многи су долазили у школу грчког језика како би лакше комуницирали са грчким породицама - рекла је она.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана