Породицу добило шест малишана

Иако је једно од основних права сваког дјетета да живи у породици, у Српској се годишње заврши мали број поступака усвојења малишана. Тако је 2018. породицу добило 12 дјеце, а годину раније свега троје. 

Према подацима Републичког завода за статистику, лани су на подручју Српске усвојене три дјевојчице старости до пет година, док су двије цурице и један дјечак непотпуно усвојени. У годишњем саопштењу Завода наводи се да су под старатељством на крају прошле године у Српској била 423 малољетника, с тим да су најбројнији млади од 15 до 18 година којих је укупно било 173, док је најмање дјеце до двије године, њих 21.

Смјештај у хранитељским породицама, према подацима Завода, имало је 216 малољетника, док је брига о другој дјеци препуштена или сродницима или  Дјечијем дому “Рада Врањешевић” у Бањалуци.  

Руководилац Одјељења за породичну заштиту у Центру за социјални рад у Бијељини Цвијанка Ракић каже да је на подручју тог центра 47 дјеце без адекватног родитељског старања, али да ниједно није “погодно” за усвојење.

- Махом су то старија дјеца која су смјештена у хранитељске или сродничке породице. То су малољетници којима су родитељи страдали или умрли, а има их оних који имају родитеље али који се из оправданих разлога не могу старати о њима, и та дјеца формално-правно не испуњавају услове за усвојење - рекла је Ракићева и додала да су од почетка године запримили седам захтјева за усвојење од брачних парова широм Српске.

Ракићева појашњава да се на усвојење најчешће упућују малишани чије се биолошке мајке одмах по рођењу дјетета изјасне да се не желе старати о њему.

- Та дјеца, како налажу процедуре, прво се смјештају у хранитељску породицу гдје остају око годину и то је период који се оставља биолошкој мајци за преиспитивања. Уколико жена и након што је више пута саслушамо и понудимо помоћ остане при првобитној одлуци, креће се са процедуром усвајања. То су најчешће дјеца без утврђеног очинства -  навела је Ракићева.

Према њеним ријечима, процедуре за усвојење дјеце нису сувише компликоване, наглашавајући да законске процедуре нису “кривац” малог броја процеса усвојења.

- Број потенцијалних усвојитеља је далеко већи од броја малишана који су “подобни” за усвојење. Велики проблем је и што већина парова жели искључиво бебу или мало дијете до двије-три године. Нема заинтересованих ни за дјецу са посебним потребама, као ни за оне који имају проблема у понашању - додала је Ракићева.

Ни на подручју Центра за социјални рад Требиње нема малишана који су “подобни”  за усвојење.

- Тренутно имамо седам малољетника без родитељског старања и то су углавном старија дјеца. Иако смо имали захтјеве парова, посљедњих година уопште нисмо имали усвојења јер није било малишана који законски испуњавају услове за то - рекли су требињском Центру за социјални рад.

Омбудсман за дјецу

Обудсман за дјецу РС у извјештају о раду за 2019. годину, који је на дневном реду Народне скупштине РС која је почела јуче, указао је на проблеме у пракси које се тичу усвојења малишана у Српској. У том документу се наводи да је Омудсман за дјецу још 2014. године упутио препоруку Министарству правде РС да покрене поступак измјене и допуне Породичног закона како би се спријечиле ситуације које доводе до повреде права и интереса дјеце, али да измјене још нису покренуте.

- Неке од мањкавости на које смо указали су ниска горња добна граница дјетета за потпуно усвојење, немогућност усвојења од стране особа која живе сами или су ванбрачни партнери, те непостојање јединствене базе података о лицима, потенцијалним усвојиоцима, али ни о дјеци - наводи се у извјештају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.