Пораст броја дјеце са аутизмом у РС: Од симптома до дијагнозе предугачак пут

Милијана Латиновић
Пораст броја дјеце са аутизмом у РС: Од симптома до дијагнозе предугачак пут

Бањалука - Алекса је до своје друге године био као и сви други дјечаци, правио је прве кораке, изговарао прве ријечи, а онда се одједном говор повукао, наступила је регресија и тада почиње наша борба за његово здравље.

Овим ријечима је Бањалучанка Даниела Вишњић, мајка маленог Алексе, који ће 2. априла, на дан посвећен аутизму, напунити девет година, започела причу о првом сусрету са овим развојним поремећајем.

- Иако сам од самог почетка осјећала да нешто није у реду, доста времена је прошло до службене дијагнозе аутизма, дијелом због система који је такав какав јесте, а дјелимично јер Алекса нема много елемената који указују на аутизам. Код њега се аутизам манифестује кроз недостатак пажње и интересовања за комуникацију са околином, а од пете године говор се поново развио - испричала је Вишњићева.

Истиче да је њен син кренуо на логопедске и дефектолошке третмане од своје треће године, а највећи проблем с којим се сусрећу јесте мало стручњака и немогућност да више сати седмично Алекса проводи на третману.

- Због великог броја дјеце с овим проблемом, којима је потребна стручна помоћ, имамо прилику само једном седмично за терапију код логопеда, а то никако није довољно - рекла је Вишњићева.

Додаје да је све досадашње третмане, па и одлазак у Србију, финансирао Фонд здравственог осигурања РС.

- Алекса је са седам година кренуо у школу, а од његове пете године долазимо у Удружење "Дјеца свјетлости". Рад са младим психолозима, који своје слободно вријеме проводе помажући малишанима, допринио је његовом напретку, а овдје смо успјели пронаћи и доброг асистента који му помаже у редовној настави - испричала је Вишњићева и додала да би без помоћи и разумијевања супруга, његових и њених родитеља све било врло тешко.

Истиче да је, поред недовољно развијене свијести у друштву, велики проблем порицање проблема те због тога многи касно почињу са третманом.

Један од волонтера у Удружењу "Дјеца свјетлости", које посјећује 35 малишана, студент психологије Сара Брковић истиче да едукативне радионице за малишане организују у складу с њиховим узрастом и способностима.

- Најмлађе дијете које нам долази је у узрасту од три године и већина њих су дјечаци, јер се поремећај знатно чешће јавља код особа мушког пола - рекла је Брковићева.

Додаје да боравак у удружењу обухвата креативне радионице, едукацију и вјежбе психомоторике. Поред дјеце, која бораве у удружењу, од прошле године са радом је почео и први Дневни центар у РС за одрасле аутисте, у којем тренутно борави њих пет.

- За добре резултате најбитнија је едукација родитеља, да знају препознати проблем, а онда наравно, рана интервенција - нагласила је Брковићева.

Доктор Милан Латиновић из ресора за здравствену заштиту Министарства здравља и социјалне заштите РС истиче да је аутизам развојни поремећај комуникације и социјалне интеракције, који се јавља у раном дјетињству, најчешће у прве три године и траје до краја живота. Наглашава да у РС с аутизмом живи 160 дјеце, а тај број се константно повећава.

- Рано откривање аутистичних особа је од великог значаја зато што рад са таквом дјецом даје боље резултате ако отпочне у раном узрасту - нагласио је Латиновић.

Додаје да ресорно министарство ради на изради програма за рани раст и развој дјеце у Српској.

Концерт

Предсједник Удружења "Дјеца свјетлости" Мирјана Којић рекла је да ће поводом обиљежавања 2. априла, Свјетског дана свјесности о аутизму, вечерас са почетком у 19 часова, у Банском двору у Бањалуци бити одржан хуманитарни концерт "У сусрет Свјетском дану свјесности о аутизму".

- Наступиће Давид Радосављевић, Марија Шестић, Маја Татић, Дјечији хор "Врапчићи" и други - рекла је Којићева.

Познати аутисти

Сваки појединачни аутизам није исти, код неких особа изазива велике моторичке проблеме, а други показују изузетан таленат у одређеним областима.

- Трећи предсједник САД Томас Џеферсон је био аутиста,

избјегавао директан контакт очима, на састанке носио папуче и увијек имао птицу на рамену.

- Чарлс Дарвин је такође био аутиста, а писање писама био му је главни начин комуникације.

- Екстремна осјетљивост на гласне звукове и ненамјерни покрети руку и стопала указују на то да је и Моцарт имао аутизам.

- Међу аутистима спомињу се још и Микеланђело и Алберт Ајнштајн.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана