Пописивачи пољопривреде могу на терен и без посебног закона

Ведрана Кулага Симић
Пописивачи пољопривреде могу на терен и без посебног закона

БАЊАЛУКА - БиХ је корак ближе првом попису пољопривреде на својој територији након шест деценија, а ка томе води нови начелни договор статистичара да за тај посао није потребно усвајати посебан закон, већ утврдити јединствену методологију.

Посљедњи свеобухватни попис пољопривреде у БиХ спроведен је 1960. године, а ова земља је једина у Европи, укључујући и земље западног Балкана, без основних података о пољопривредним газдинствима, односно нема спроведен пуни попис.

Почетак приче о попису пољопривреде остао је у знаку супротстављених ставова Агенције за статистику БиХ и Федералног завода за статистику, из којих су указивали да је за попис потребан закон о пољопривреди БиХ, што су категорично одбацивали представници Завода за статистику Републике Српске, указујући да је пољопривреда у искључивој надлежности ентитета и да је све могуће завршити на основу јединствене методологије.

Организација пољопривредног пописа у БиХ била је тема састанка који је у петак одржао министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац са представницима надлежних министарстава и статистичких агенција у Републици Српској, Федерацији БиХ и на нивоу БиХ.

Закључено је да је неопходно покренути процес пописа пољопривреде који ће пружити увид у стварно стање сектора, број газдинстава, расположиве површине, структуру посједа, квалитет, старост расположиве механизације и друге информације које је потребно познавати да би се пољопривредна политика могла планирати и спроводити.

Истакнуто је да у статистичким агенцијама на свим нивоима власти у БиХ постоје капацитети и висок степен сагласности о томе да је неопходно дефинисати јединствену методологију, а не усвајати законско рјешење.

Један од закључака је да надлежна ентитетска министарства и статистичке агенције доставе мишљења о организацији пољопривредног пописа у БиХ Агенцији за статистику БиХ, која ће потом информисати Савјет министара БиХ о приједлогу закључака у вези с тим процесом.

Кошарац јуче није одговарао на телефонске позиве, а вршилац дужности директора Републичког завода за статистику Јасмин Комић, који је био на састанку у Сарајеву, каже за “Глас Српске” да је задовољан исходом разговора.

- Све иде у правцу да попис може бити обављен успостављањем јединствене методологије, што смо заступали и раније, и да се не мора ићи у доношење закона о попису пољопривреде. Када ће бити попис, нисмо установили. То зависи од низа фактора, а о томе ћемо касније - истакао је Комић.

Подсјетио је да је Савјет министара лани донио одлуку да се иде у израду закона о попису пољопривреде, а да представници РС због противљења  нису учествовали ни у раду радне групе која је формирана.

- Није нам потребан закон о попису пољопривреде да би попис био обављен, већ јединствена методологија, па затим средства за те послове и одлуке о организационој активности - рекао је Комић.  

На питање да ли се може говорити о 2021. години као години пописа јер је то најављивано и раније, истиче да о томе нису конкретно разговарали.

- Постављено је питање када би то могло бити, али то зависи од догађаја и других активности. Лично бих волио да тај попис буде што прије. Одлуку о датуму не доносе статистичке институције. Када буду створени услови који се тичу финансија, организације и других ствари, знаћемо кад можемо да планирамо попис, прије којег ће бити и пробни попис - рекао је Комић.

Попис пољопривреде је изузетно статистичко истраживање за планирање и развој сектора пољопривреде у БиХ. Други по реду и посљедњи попис пољопривреде у бившој Југославији, а тиме и на простору БиХ, спроведен је 1960. године. Трећи, на узорку од 20 одсто пољопривредних газдинстава, био је 1969. године и обухватао је друштвена и индивидуална газдинства.

Неки од података које садржи попис пољопривреде

* Просјечна величина газдинстава

* Радна снага

* Економска снага

* Коришћење инпута у пољопривреди

* Показатељи руралног развоја

* Заштита животне средине

* Коришћење механизације

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана